Skupilo se društvo u kafani, medovača samo teče, raspoloženje kao u pesmi, osmeh igra na licu, mi igramo oko stola, a mene sve vreme gleda simpatičan mladić. Nasmeje se, nasmejem se. Pogleda me, pogledam ga. Namigne mi, okrenem leđa. Šta ću, stidljiva sam.
Nešto kasnije, posle višeminutnog čekanja u redu s naperlitanim ženama, stigoh do ogledala. I baš kada sam popravljala sjaj, eto njega u odrazu do mene. Kaže: ”Gledam te celo veče. I hoću da ti priđem, ali onda se setim – polako, ne zaleći se, starija je.” Pogledam ga ponovo – stvarno sladak dečko. ”Pa, dobro, možda jesam malo. Koje si godište?” Promrmljao je da je ’91. i razvukao veliki osmeh. Moj šok je, ipak, bio veći – mlađa sestra mi je rođena iste godine. Pa, on je tek ”dečak”. Proćaskali smo još malo i otišli, svako na svoju stranu. Kasnije smo se još nekoliko puta pogledali, ali ništa više od toga.
Dovoljno si zgodan, nedovoljno star
Te večeri sam slavila drugaricin dvadeset peti. Jedino je provod bio važan, ali sledećeg jutra sam razmišljala. Simpatija je, očigledno, bila obostrana. Ali, i odustajanje je bilo obostrano. Čak – simultano. Da li su godine zaista toliko važne?!
Želim pored sebe jakog muškarca i to je nekako spontano uz sebe uvek povlačilo pomisao da on mora da bude stariji. Barem tri ili četiri godine. Da je ipak, što se kaže, nešto video od života, da zna šta (ne) želi i da ima dovoljno iskustva da me spusti na zemlju kada letim okolo kao muva bez glave. Nikad nisam razmišljala o muškarcu mlađem od sebe kao o takvom. I nikad se nisam trudila da promenim stav. Kako bi jedan moj kolega s fakulteta rekao: ”Mlađeg muškarca je dobro imati iz dva razloga – prvo, jer je suviše mlad da bi već imao za sobom neku romansu koja je ostavila ožiljak, i drugo jer on uvek može. Uvek!”
I taman tako sam ih i doživljavala – zgodni su za oblikovanje. Možda bi to bio izazov za neku umetnicu ili ženu koja bi želela da se ostvari kao stvaralac, ali što se mene tiče – kada odlučim da oblikujem muškarca rodiću sebi sina. I onda preostaje zabava. On uvek može, ali meni nije samo do toga, pa se opet mimoilazimo.
S druge strane, stekla sam utisak da i sami muškarci tako doživljavaju žene starije od sebe. Svaki ima fantaziju o učiteljici, komšinici ili zgodnoj ”teti” iz grada, svaki bi probao, verovatno se kasnije i pohvalio, ali čini mi se da su retki oni koji bi ostali u takvoj vezi. ”Zabavićemo se – ona ume, ja mogu. Biće nam oboma lepo, ali putevi će nam se mimoići.” Čak i ako pokušamo da se zadržimo, oni će produžiti dalje. Koliko god da im je potrebna žena, da ih vodi kroz život, ne žele pored sebe nekoga ko neprestano zvoca i pametuje. A mi žene umemo to neprestano da radimo ako je muškarac mlađi od nas! Mislim, omakne nam se i inače, ali ako pored sebe imamo nekog zelenog, naročito se osilimo. I to zna da frustrira. Čini da se muškarac ne oseća dobro u svojoj koži i sopstvenoj vezi. Polazeći, valjda, od te pretpostavke i besmislene generalizacije, i oni sami dižu ruke već na početku.
Iz rukavica i čelične discipline – pravo u zagrljaj i raspištolj!
Pošto u svakom pravilu postoje izuzeci, bogu hvala, ima i onih koji uspešno prkose predrasudama. Poznajem nekoliko sjajnih parova u kojima je žena starija od muškarca. Sa njima sve deluje tako jednostavno. U kom grmu čuči tajna? U iskrenosti, pretpostavljam. Bili su iskreni prema sebi. Znali su šta da očekuju i kako da se nose sa tim. Kad se svetla ugase i strast se rasplamsa, umešaju i emocije. Nema tu više deljenja ko ume, a ko može – oboje mogu i oboje se uče.
A kad se svetla upale – ona je svesna činjenice da pored sebe ima nekoga ko će je povremeno izbaciti iz takta svojim nepromišljenim postupkom ili vrdanjem zadatih obaveza, ali ne koristi to kao hladno oružije koje će mu svaki put nabiti na nos. On, pak, zna da će često, nišaneći, promašiti i čitavu metu, ali nema strah od promašaja – jer će mu ona svaki put čuvati leđa i neće prigovarati kako je ”znala”. I baš iz tog razloga – neprestano će se truditi. Uostalom, zar to nije recept za svaku zdravu vezu?
Izvori fotografija: businessinsider.com, disneyweddingsblog.com i ilovemanchester.com
Tamara Stančev želi gužve, lude zabave i voli noć i drago kamenje. Ona ima plan da osvoji svet, u njenim očima je reka duboka. Ona voli čisto k’o devojčica.
