Već se okrenula još jedna godina, uh. Da znam, vreme je proletelo. Između onih jurcanja kada su dani prestizali jedni druge i kao da su prekratko trajali, mučki su se vukli momenti i periodi povređenosti, samoće, anksioznosti, iščekivanja i neizvesnosti. Trenuci stabilnosti, zadovoljstva i sreće bili su najkraći, nestajali su poput bleska svetlosti, od koje ostaneš malo zaslepljena neko kratko vreme, a čim ti se razbistri pogled, već se suočavaš sa nekim svakodnevnim, realnim zahtevima, neprijatnostima i glupostima. Sve u svemu, provela si još jednu godinu na svom životnom putu, vozeći suludo, prolećući kroz crveno, zaspivajući za volanom, pogrešno se parkirajući, plaćajući kazne, stižući u poslednjem trenutku, stižući pre vremena i kasneći – a ništa se bitno zbog toga nije desilo, osim što si se svaki put nervirala.
I sad treba da osetiš praznični duh, kao da se stvarno nešto novo događa u tvom životu, zato što se menja poslednja cifra u broju čija će prva cifra biti ista još duuugo posle tebe i posle svih nas sada. Neprijatna pomisao. Vodi do sledeće neprijatne pomisli – besmisleno je gledati unapred. A kad pogledaš unazad, ni u tome nećeš videti neki smisao. Šta ćeš sa retrospektivom ove prolazeće godine? Uporedićeš je sa retrospektivom one pre nje? I one pre i one pre i one pre?
Puna pozitivnosti i euforije, napisaćeš novogodišnje odluke i ovaj put ćeš ih stvarno, ali stvarno ispoštovati? Kao i na kraju prethodne godine? I one pre i one pre i one pre?
Evo ja imam neke predloge za novogodišnje odluke. O odlukama, za početak.
