Zato što ti je bio sve to, taj kamen mudrosti o koji si se spoticala, živo blato u koje si tonula, oaza u kojoj si se osećala bezbedno i mirno, užareni ugalj po kome si hodala, oblak na kome si lebdela na nebu koje si dosegla i sa koga si pala i nezgodno se prizemljila, on je neko ko nosi deo tebe sa sobom i neko ko deo sebe uvek ima u tebi.
Tamo gde se presekla veza, ostalo je ožiljkasto tkivo, koje reaguje na promenu vremena, na zvuke, mirise i boje, koje te podseća i kad ne želiš da se sećaš i neprijatno te iznenađuje kad misliš da davno zarasla rana više ne može da te zaboli.
Ukoliko ostanete prijatelji, među vama će uvek postojati ona prisnost na koju ste navikli dok ste bili zajedno. To će biti čudno i nekako neudobno, žuljaće te ako imaš novu vezu i on ima novu vezu i prosto nije moguće da se nađete svo četvoro na kafi, da povedete svoje partnere na prijateljski susret i da vam bude prijatno. Možda je i moguće, ali ne postoji svrha. Zašto biste to radili? Vi ne želite da se družite sa njegovom devojkom, niti on sa vašim momkom. Vaš prijateljski odnos je nešto što se tiče samo vas dvoje, jer se na taj način preoblikovalo ono najbolje što ste imali, što niste hteli nikako da izgubite i čega niste mogli da se odreknete. Kad ste zajedno, na običnoj prijateljskoj kafi, vi ste opet vas dvoje, bez obzira koliko bivših i sadašnjih ste u međuvremenu nabrojali. Bez obzira koliko se svako od vas promenio, bez obzira što gledajući jedno drugo, ne vidite one osobe u koje ste se zaljubili, nego ono što su te osobe postale i nije vam drago. Bez obzira što ti susreti nisu uvek radosni, ponekad su turobni, ponekad imate ponešto da kažete jedno drugom što još niste izgovorili, a što nikad ne biste ni mogli, da niste ostali prijatelji. I što nikad ne biste imali razloga da jedno drugom kažete, da ste samo prijatelji.
