Pokušaj da zamisliš sledeću situaciju…
Ding-dong… Otvaraš ulazna vrata, i ispred sebe vidiš poznatu devojku kako ti se široko osmehuje.
“Ćao! Ja sam komšinica sa prvog sprata, srele smo se par puta. Sećaš se?… Nego, htela sam da te zamolim za jedan uložak. U stvari, ako možeš da mi daš dva-tri. Večeras idem u veliku nabavku, a ne volim da kupujem u ovim malim prodavnicama, sve je mnogo skuplje.”
Dakle, niste na nekom mestu koje dotična ne može da napusti kako bi nabavila ono što joj je neophodno. Uzmimo u obzir i to da nije u kućnim papučama i da na sebi ima jaknu. Što bi se reklo “ili je pošla ili je došla”.
Šta ćeš uraditi, osim što ćeš je verovatno belo gledati bar desetak sekundi? Da li ćeš joj možda reći da je supermarket prekoputa i da neće baš mnogo uštedeti ako ponekad potroši par dinara više nego što je planirala? Naravno da ne. Najverovatnije ćeš joj uz zbunjeno “sačekaj samo malo” dati upravo ono što ti je tražila.
Anegdota o pozajmljivanju uložaka uz konkretno obrazloženje ne mora da ima nastavak, ali u većini slučajeva ona je samo početak tragikomične priče. Prijateljstvo u najavi? Malo sutra.
Prvo ćete početi zajedno da ispijate kafe, već pogađate, na njenu inicijativu. Tu i tamo, činićeš joj sitne usluge. Da li može da se poprska tvojim divnim parfemom? Da li može da pozajmi četku za feniranje? Pokvarila joj se pegla, da li može da uzme tvoju? A lak za nokte? Kad je već tu, što da ih ne namaže? Na početku ćeš sve to prihvatati najnormalnije. Radi se o glupostima, a i njoj, u principu, ništa ne fali. Pozitivna je, draga je, i na kraju krajeva, sve uredno vraća. Ionako te okruženje kritikuje da si namćor, da imaš motku u zadnjici, i da živiš u zatvorenim krugovima. Vreme je da se promeniš.
Ipak, nakon nekoliko nedelja, njen životni stil “izvini, molim te, daj, hvala” polako kreće da te iritira. “Evo je opet! Šta sad hoće?” Potiskuješ negativne misli koliko možeš, ali svejedno, često razmišljaš o novonastalim okolnostima. Ne, ti definitivno nisi sebična. Pomažeš prijateljima. Činiš i nepoznatima. Uostalom, svako se dobro oseća kada može nekoga da usreći.
Šta onda ovde škripi? Zašto te ova komšinica nervira?
Daš im prst, traže celu šaku
Najprostije rečeno, zato što nema osnovnu kulturu ponašanja. Zato što je nametljiva, a opet, previše fina. Zato što ne zna gde su granice. Zato što ne razume da je stambena zgrada skup stanova, a ne jedno domaćinstvo. U redu je pozajmiti peglu jednom ili dva puta, ali nije normalno uzimati tuđu mesecima, i usput potpuno odustati od ideje da jednoga dana kupiš svoju. Ona te izluđuje i zato što se vodi čuvenom filozofijom “uvek otvoreno pitaj, drugačije nećeš dobiti”. Samo što treba znati koga možeš nešto da pitaš, kao i koliko puta je pristojno da se istoj osobi obratiš za istu stvar. Ima nečega i u tuđim izrazima lica što jednostavno nije lepo ignorisati.
Probaj da se požališ nekom prijatelju. Videćeš, već kod pete rečenice prekinuće te pričom o svojoj ličnoj pijavici.
“Jednom sam se ponudila da je vratim kući. Ne znam kako, valjda me je sludela svojom tužnom pričom, i evo, već mesecima je vozim i dovozim. Pa šta ako radimo zajedno i ako živimo u istoj ulici? Misliš da se nekada ponudila da mi sipa gorivo? Ma nije stvar u novcu, ne trošim više zato što mi je ona u kolima, nego… Shvataš šta hoću da kažem?”
Potresna ispovest ili izveštačena pozitivnost, svejedno je. U svakom slučaju, od takvih što dalje! Odstrani ih iz svog života, bez trunke griže savesti. Možeš ih, doduše, malo sažaljevati, ali samo dok to ne ugrozi tvoj duševni mir. Iako na prvi pogled deluje da mogu daleko da doguraju zahvaljujući tome što im ništa nije neprijatno, takvi nikada ništa neće steći. Biće da slično, ipak, ide sa sličnim, da je mentalitet čudo, a da arogantnost i zatvorenost u pojedinim situacijama mogu biti i te kako korisne osobine.
Vanja Rajić – Komplikovana i neodlučna, i dalje bezuspešno pokušava da smanji dimenzije svojih ogromnih očekivanja. Uvek traži, često pronađe, brzo se zasiti. Jede sir i čokoladu, nema običaj da se moli, a najviše voli da bude budna dok ceo svet spava.
