Živi život punim plućima! Upravo ovo je rečenica, savet koji ćeš često čuti od ljudi iz svoje okoline, iz razloga što oni imaju dobar razlog da ti to kažu i ukažu na jednu bitnu činjenicu, a to je da ćeš jednog dana sabirati uspomene iz događaja koji su se dešavali, a ne to da si sedela i verovatno razmišljala o tome kako bi bilo lepo da se nešto dogodi. Baš zbog toga i treba da otkriješ svoja osećanja i da kažeš sve što želiš, ali te nešto sprečava. Dopada ti se neki dečko, izaziva u tebi to osetiš “leptiriće” u stomaku, onda mu to i reci, a ovi razlozi će te ubediti da je to jedini ispravni način koji bi trebalo da bude tvoj naredni korak.
Kada ne govoriš nekome ono što prema njemu zaista osećaš, počinješ da se osećaš kao u zatvoru. Ovo je jedan užasan, osećaj napetosti i toga da te sve vreme nešto tišti, a opet, s druge strane je neka prepreka koja te sprečava da se svega toga oslobodiš. Kada se nađeš u njegovoj blizini imaš osećaj da postoji glas unutar tebe koji bi vrisnuo, rekao sve što imaš, sve što osećaš, ali ga svesno, mučki potiskuješ. To nije ispravno, jer u trenutku kada izgovoriš šta osećaš osetićeš i olakšanje, da ti je pao “kamen sa srca” koji je učinio da se osetiš lakše, lepše, te spremno da kreneš dalje.
