Nezavisno od toga kada su pravi počeci, činjenica je da pre 20-ih, osim male grupe hrabrih, samosvenih žena slobodnih da prave svoje izbore, žene nisu bile spremne da masovnije prigrle ovaj “trend” što dokazuje i to da je 1915. postojala reklama za “transformers” kojim mogu kosu da pretvore u kratak bob ali bez šišanja. Tek su mlade, buntovne žene 20-ih ovu frizuru dočekale raširenih ruku i kao komplementarni deo stila života i idealnog izgleda. Jednostavni bob je savršeno dopunjavao, elegantne i graciozne siluete koje su dominirale ženskom modom tog doba, a dužina je osiguravala da devojkama kosa ne smeta dok razigrano đuskaju čarlston. Glumice kao Clara Bow i Louise Brooks su posebno doprinele popularnosti ovog trenda, i do sredine 20-ih milioni žena iz svih društvenih klasa su nosile ovu frizuru. Ona nije bila sinonim prestiža, već naprotiv jednakosti u slobodi, ili barem želji za istom.
Svakako, ovakva takoreći preko noći promena, nije prošla bez adekvatnih kontroverzi. Za mnoge konzervativce, pojava bob frizure značila je da žene pokušavaju da se ponašaju kao muškarci i žele da naruše tradicionalne rodne ulogae i standarde lepote. Kratka kosa je povezivana za “šokantnim” ponašanjem mladih žena koje piju alkohol, šminkaju se i imaju kolena odrana od plesa. Jednom rečju trajni sinonim za buntovnu prirodu. Uprkos kontroverzama, i pokušajima zabrane od strane sveštenih lica koji su držali propovedi protiv trenda, zabrana u školama, i pamfleta u kojima se navodi negativan uticaj kratke kose na zdravlje, žene su oduševljeno prihvatile trend i mnoge, poput glumice Mary Gordon uživale u feminističkoj konotaciji koju ovaj look ima. “Otarasiti se duge kose je mali korak ka slobodi. Šta god da pomaže u emancipaciji ma kako malo izgledalo, vredno je pokušaja.”
