Možda si nabusita, namrštena i neljubazna osoba, ali to ne znači da nisi u stanju da budeš dobra prema drugima. Dobrota se uči i vežba, a za tebe je dobro – da budeš dobra. Ponašaj se prema drugima onako kako želiš da se oni ponašaju prema tebi – najjednostavniji je recept za dobrotu. Kulturno je i civilizovano biti dobar i predusretljiv, a naučnici su otkrili u istraživanjima da nas praktikovanje dobrote, milosrđa i velikodušnosti čini srećnijim osobama.
Kada si ljubazna, osećaš se srećnije
Možda ste spontano ljubazni kad se dobro osećate i imate želju da sa svima podelite svoje zadovoljstvo – to nije teško. Izazov je da budete ljubazni i strpljivi i kad se vi sami loše osećate i kad zapravo nemate za druge ni lepih reči, ni strpljenja, niti želite da se njima bavite i da im bilo šta pružite. Ali, ako vam se neko obrati sa bilo kakvim pitanjem, molbom, potrebom, udahnite duboko, saberite se, posegnite u svoje srce i odatle izvucite smešak, ljubaznost i predusretljivost. Čim se udubite u ono što neko traži od vas, čim ponudite rešenje problema, savet, utehu, informaciju, asistenciju, osećate se bolje. Bićete zadovoljni sobom – vau, uspeli ste da se ponašate kao divna osoba, iako se uopšte tako ne osećate! Ali, sada ste zadovoljni sobom i sigurno vam je bolje, nego što bi bilo da ste odbili da nekog saslušate, da ste ga ignorisali i da niste pokazali ljubaznost.
Dobri ljudi duže žive
Naučnici su utvrdili da osobe koje se bave dobrotvornim radom, koje volontiraju i pružaju pomoć drugima, gotovo uopšte ne boluju od nekih bolesti. Osobe starije od 50 godina, koje se bave humanitarnim radom, imaju više od 40 posto šanse da dožive duboku starost. Pomaganje drugima ima isti efekat kao vežbanje, ili kao meditacija, molitva, ili neka duhovna praksa – u tome vidimo smisao, život nam je ispunjeniji i zadovoljniji smo sobom, pa smo zato i manje podložni stresu i zdraviji.
