Teška je godina za nama i čini se da nije gotovo. Vraćamo se u normalu, ali ništa nije kao pre pandemije. Postajemo svesni da je istina da se ništa ne vraća na staro, kad se jednom promeni. To je u okruženju, to je u osećanjima, to je u našim glavama – nešto se promenilo i nastavlja da se menja. Usmereniji smo na sebe, zabrinutiji, zauzetiji, umorniji. Preusmerili smo energiju, u skladu sa situacijom, promenili smo prioritete. I koliko god se radovali kad pomislimo na muzičke i filmske festivale, izlaske i žurke do sitnih sati, nemamo taj entuzijazam koji smo imali pre godinu dana.

Da li ste zaista spremni da uskočite u more obnovljenog društvenog života, u bazen partijanja, đakuzi romantičnih avantura, ili imate onu zadršku, koja vas upozorava da to nije ni mudro ni realno. Šta se suštinski promenilo?

 

View this post on Instagram

 

A post shared by LLEMERCÍ SPACE (@llemerci)

Više niste spremni da rizikujete zbog provoda i druženja. Ako je život inače rizik i svaki poduhvat koji vas vodi van zone komfora ka potencijalnom proboju i uspehu, spremni ste da izaberete taj rizik, ali razmislićete dobro o tome koliko je rizično opuštanje i druženje, koje vam je ranije prijalo i odmaralo vas (jer niste razmišljali ni o kakvom riziku). Unapred ste umorni kad pomislite na to. Morate da prikupite svu energiju, volju i rešenost, da biste izašli na piće sa ekipom. Jer predstojeće druženje više nije samo radosna razmena dobre energije, opuštanje i provod, nego potencijalni rizik i izvor stresa. Nešto zbog čega ćete sebi možda uskoro reći „znala sam da mi to nije trebalo, mogla sam da ostanem kod kuće i čitam“.

Da li smo razvili kolektivnu socijalnu anksioznost? Instalirali nove programe straha i procene rizika? Poverovali da zlo postoji i da veoma uspešno radi na tome da nas zatre? Sludeli se teorijama i praksama zavere? Osetili bespomoćnost, frustraciju i gnev? Preispitali se duboko i otkrili da nam je najvažnije ono što nam je najvažnije – zdravlje i porodica? Razgradili kompleksnu konstrukciju potreba koje nameće standard života i otkrili da su te potrebe izmišljene i da možemo da odbacimo sve trendove i standarde i smislimo sopstvene? Sve to, sigurno, i još toga, verovatno.

Psiholozi razmatraju ovu pojavu i dolaze do istih zaključaka – drušveni život i druženje su teži i naporniji nego 2019-te, jer iziskuju mnogo više napora i prevazilaženja otpora i strahova. Druženje više ne kanališe stres, već ga (češće) uzrokuje.

Comments