Kada ste empata, teško vam je da volite sebe, jer vam je teško da stavite sebe na prvo mesto i jer od silne emotivne angažovanosti za druge, ne stižete ni da osetite potrebu da to učinite – dok ne iscrpite svoju snagu, dok niste toliko povređeni i obuzeti sobom, dok se ne učaurite u svom bolu, jedinom mestu na kome možete da budete sebični i na kome vas najzad baš briga za sve druge.
Potrebno vam je da izbalansirate svoje davanje drugima sa pažnjom prema sebi, upravo zato da biste izbegli te dramatične katarze, koje vam omogućavaju da se posvetite sebi. Ne morate biti smrtno ranjeni, da biste stavili sebe na prvo mesto. Ljubav prema sebi nije sebičnost, iako će drugima izgledati kao da jeste – samo zato što ste im smanjujete porcije ili uskraćujete onu emotivnu hranu na koju su navikli (ne hranite ih svojom energijom). Zapravo, kad vas oni koji vam isisavaju energiju kažu da ste sebični, dobijate potvrdu da su oni sebični, a ne vi. Oni govore o sebi, oni traže ono što misle da im pripada i nije ih briga da li i vi imate neke emotivne potrebe.
Zato, kada se zamislite nad sobom i zapitate se kako to da imate toliko ljubavi, toliko toga za davanje i samo želite da neko to primi na pravi način da vas ceni i poštuje, da vas voli – a nema nikog ko je dostojan vaših darova, setite se da je to lekcija iz ljubavi prema sebi. Da Univerzum traži od vas da se okrenete sebi, da volite sebe, da dajete sebi, isto onako nesebično i požrtvovano, kako dajete drugima. Smanjite količinu truda i energije koju ulažete u one koji vas ne cene dovoljno i uložite tu energiju u to da cenite sebe.
Naslovna fotografija: instagram.com/harrymetsally__
Brankica Milošević
