To je klasična priča – u početku ste bili toliko angažovani, zaljubljeni, obzeti strašću, ili prosto srećni što ste najzad nekog našli i rešeni da ostvarite vezu, da ste svesno ignorisali crvne zastavice upozorenja. Nije da ih niste videli, čak i kad vam hemija potpuno isprazni glavu ne možete da ne uočite stvari koje su vam čudne – zastavica zaleprša na periferiji vašeg vidnog polja i vi to primetite, ali ne obraćate pažnju. Uostalom, ako se fokusirate na dobre stvari, dobre osobine, dobre aspekte odnosa, oni će rasti i razvijati se, zar ne? Pa, izgleda da ne. Ili barem, ne toliko, da neutrališu dejstvo onih loših, podrivajućih i negativnih stvari, koje niste hteli da vidite, da sebi ne biste kvarili uživanje.
Kad prođe zaljubljenost, kad se veza ustali, kad nekoga bolje (dobro) upoznate, uvek se razočarate. I uvek ispada da je ono što ste prvi put primetili, prva crvena zastavica koja je zalepršala, pobodena baš na tačno mesto – to je upravo ono što ste pomislili i osetili, deo vašeg prvog utiska. Ali, nečije slabosti, mrakovi i ludila često su veliki deo privlačnosti i šarma te osobe, pa spremno prelazite preko znakova upozorenja (da kasnije možete biti veoma povređeni), samo da biste se posle nekog vremena zatekli kako hodate po minskom polju – kao u igrici – s tim što su sve mine obeležene zastavicama, a vi prosto ne možete da prođete, a da one ne eksplodiraju. Jedino se igrica ne vraća na početak, kad nagazite minu, nego samo nastavljate, okruženi lepršanjem crvenih zastavica.
View this post on Instagram
Previše je toga što ne možete više da zanemarujete, niti možete da izbegnete, a niste mogli ni u početku. Čemu onda, uopšte i služe zastavice?
Da znate šta vas čeka, ako nastavite. Da budete svesni sa čime ćete se suočavati i da preispitate sebe da li ste na to spremni, da li vam je dovoljno stalo, da li ćete rizikovati svoj mir i uložiti svoje vreme, osećanja i energiju u taj odnos. Da možete da kažete sebi – kad dođete do tačke da više ne možete i ne želite da se igrate, kad vam je svega dosta – da ste znali u šta se upuštate, jer su svi ti upozoravjući znaci bili prisutni od početka. Takođe, možete pogledati to polje zastavica – i odustati. Da li ste ikada to uradili? Da li ste ikada odustali od strasti i zanosa, od onoga što vaše srce želi i što vam se, naizgled, nudi, samo zato što ste videli sve znake upozorenja? Verovatno niste, srce je ludo hrabro i veruje da će ljubavlju pobediti u svakoj borbi. Veruje da će te zastavice pretvoriti u barjake pobede. Da će ih transforimisati u bele zastavice predaje (ljubavi), u zelene barjake pozitivnosti. I to se nikada ne dešava. Crvene zastavice ostju crvene, uporno lepršajući na mestu koje obeležava nagaznu minu, a vi u početku bodro skakućete po minskom polju, dok na kraju ranjeni, izmučeni i razočarani ne napustite tu borbu.
