Udahnuti život punim plućima izgleda kao nemoguća misija nekome ko jedva diše pritisnut vrućinom i opštom atmosferom budnosti i energije i priželjkuje da leto što brže prođe i pokušava da ga prespava koliko god je moguće, a i to je teško. Letargija i umor koji se javljaju pojačano, često navode depresivce da leti potpuno zamene dan za noć – oni radije ostaju budni noću, kad se svet smiri i utiša, kad se pojavi malo svežine i prijatno je biti na vazduhu, ili makar uz otvoren prozor, dok ne svane. Onda nastoje da prespavaju onaj deo dana, kad ih društvo zove da idu na bazen, organizuje izlete i pokušava da im pomogne, tako što će ih izvući, da ih malo vidi sunce, da upiju malo sunčeve energije i pozitivne atmosfere. Društvo (prijatelji i rodbina) ima najbolje namere, pretpostavljajući da sigurno svakome mora da prija kupanje i druženje i vesela dnevna atmosfera, ali ovo uopšte nema efekta kod osoba kojima se simptomi depresije pogoršavaju u letnjim mesecima – samo ih zamara, natura im osećanje krivice (kao da im svi svojim ponašanjem prebacuju da se ne trude dovoljno i da ne žele da im bude bolje) i izaziva u njima otpor. Dodatni uzrok pogoršanja simptoma može da bude i potreba za laganim oblačenjem, odnosno, to što telo ne može da se pokrije i zatrpa, već se svi njegovi oblici (i nedostaci) bolje vide, a to pojačava osećanje nesigurnosti i nezadovoljstvo sopstvenim izgledom.
Potrebno je da najbliža okolina zna šta se dešava sa depresivnom osobom, da shvati da se njeno stanje leti pogoršava i da ne treba da insistira na pokušaju da je uključi u dnevne aktivnosti i pošto poto izvuče iz kuće – to je kao da pokušavate puža da izvučete iz njegove kućice, koja ga štiti i u koju se sakriva kad ga nešto uplaši. Dakle, najbliži mogu da pomognu tako što neće pritiskati depresivnu osobu da se oraspoloži, već će nastojati da eliminišu okidače depresivnih epizoda i da joj omoguće da uspostavi letnji režim preživljavanja.
