Romantična osećanja su uglavnom kombinacija biološkog podsticaja u kombinaciji sa psihološkom predstavom o sopstvenoj sreći. Hemija, euforija, naboj, sve ono od čega lebdite van realnosti i što doživljavate kao vrhunski uzlet – sve to nije ljubav. To su osećanja, zbog kojih se za nekog vežete, ali koja sama po sebi nemaju snagu da tu povezanost održavaju i neguju. Zaljubljenost je laka kao pero – ljubav i povezanost nisu. Ljubav je zahtevna, ali ona od vas zahteva ono najbolje, što je ponekad teško prepoznati, gajiti i davati. Evo nekih razloga zašto je to tako.
Ne možete stvarno voleti nekog koga ne poznajete. Možete osećati privlačnost, senzaciju, atrakciju, ali dok nekoga ne upoznate duboko i prisno, ne možete voleti na onaj pravi, intiman i ekskluzivan način. Romantična osećanja i strast stvaraju “lepak” i povezuju, ali da bi ta smesa “držala”, odnos treba da se razvija i izrasta, kroz vreme, pažnju, posvećivanje i poštovanje.
Ljubav je bliskost, a bliskost ne postoji na početku, ona se razvija i neguje.
Ljubav često počinje eksplozijom emocija, ali se često sa njom i završava – posle početnog naboja ostaje sivilo, zasićenost i nezainteresovanost . Zato se ljubav ne može graditi na emocijama, potreban joj je solidniji, trajniji i stabilniji materijal. Zaljubljenost je dobar početak, potencijal sa kojim mnogi ne znaju šta će, i kako da upotrebe taj “zalet”, da nastave da razvijaju i neguju odnos.
Ljubavna veza zahteva elastičnost – ne možete se “zalepiti” za nekoga i očekivati od njega da vam promeni život i pruži rešenje za sve vaše probleme. Ta veza treba da bude rastegljiva, tako da između vas i voljene osobe ima dovoljno prostora za samostalnost, ličnu privatnost, sopstveni život. Elastičnost obezbeđuje da možete da se spojite i “zalepite” onda kada vam to prija ili vam je potrebno, ali da zatim možete i dovoljno da se odvojite i funkcionišete nezavisno.
