Zaljubljeni vole svoje iluzije i nastoje da ih održe. Kada to ne uspeva u jednom odnosu, oni traže to isto sa nekim drugim. Usput, neki sazru i shvate kako stvari stoje, neki imaju sreće, neki se stalno razočaravaju, a neki postaju zavisnici od zaljubljenosti.
Upinjući se da ljubav nateramo da bude ono što želimo i o čemu maštamo, postavljamo neprobojan zid iluzija i posežemo za lažima. Lažemo sebe, lažemo partnere. Igramo ulogu zaljubljene osobe, koristimo iskrenost da održimo svoje laži, odbacujemo i ignorišemo sve sumnje, sve „crvene zastavice“ i – propuštamo sve prilike da se rešimo romantičnih iluzija i izgradimo realan ljubavni odnos.
View this post on Instagram
I zato doživljavamo sve horore zaljubljenosti – ljubomoru, strah da ćemo izgubiti voljenu osobu, strah da nismo dovoljno dobri. Podležemo svim mogućim sumnjama i slabostima i neminovno idemo ka slamanju srca. Ljubav u početku može biti magija, ali magija je ponekad samo iluzija. A iluziju vidite samo kad zaljubljenost prestane – dok ste zaljubljeni, to ne možete videti, ali možete patiti i osećati se bolesno.
Kad se sledeći put zaljubite, ili kada poverujete da se zaljubljujete, setite se da je to zamka u koju ćete upasti, jer volite da budete u njoj, jer želite da osetite snažna osećanja koja vas oživljavaju (iako će vas na kraju iscrpeti i potrošiti). Razmislite da li želite ludu vožnju, i da li ste spremni da je okončate kad prestane da bude zabavno, ili ste spremni da se sa drugom osobom povežete na dubljem i višem nivou, da nekoga prihvatite i srodite se sa njim, u dobru i u zlu.
Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour
Brankica Milošević
