Možemo da se nerviramo zbog dvostrukih standarda i licemerja i da zahtevamo da prihvate da za nas važe (ili ne važe) ista pravila kao i za njih, tojest, da smo slobodne da uživamo u neobaveznom seksu koliko god nam se hoće i muškarci to mogu da prihvate na nivou razuma i inteligencije, ali intimno, lično i emotivno – ne prihvataju.
Nema tog muškarca koji će mirno prihvatiti da je brojka vaših bivših partnera i usputnih ljubavnika veća od 20, iako je njegova brojka možda dvostruko veća.
Veliki broj partnera njemu govori o tome da ste površni, neozbiljni, nepouzdani, raskalašni, da ne cenite sebe i nemate kriterijume.
Na neki način, oni su u pravu. Ne poznajem ženu koja se dobro oseća u promiskuitetnoj fazi – obično smo pune besa, osvetoljubivosti, ogorčenja i rešenosti da se barem krešemo do besvesti, kad muškarci izgleda ničemu drugom i ne služe. Ali dok žene prođu kroz fazu promiskuiteta i pronađu stabilnost, povrate dobro mišljenje o sebi i podignu standarde, čak i ako ne nađu stalnog partnera, muškarci su često sve vreme promiskuitetni – to kod njih nije faza, nego način života.
