Zato treba da budemo zahvalni svojim najvećim ljubavima, zahvalni sebi što smo uspeli toliko duboko sa nekim da se povežemo, zahvalni životu što nam je doneo to iskustvo. Ne treba ni da stremimo tome da ostvarimo bolju, veću i jaču ljubav, niti treba da žalimo što onu najveću nismo zadržali. Samo treba da se držimo zahvalnosti. Jer smo doživeli nešto što mnogi ljudi ne dožive i ne saznaju nikad.
Naučili smo da damo sebe, da se otvorimo i budemo ranjivi, da proširimo svoj um i svoje srce i svoje vidike i to ne bismo uspeli sami, bez uticaja onoga koga smo najviše voleli.
Gubitak najveće ljubavi u početku deluje tragično, ali kad prođe neko vreme, shvatamo da ne bismo hteli da je drugačije, da se nikada ne bismo menjali i da kad bismo sve birali i radili ispočetka, opet bismo izabrali isto. Naša najveća ljubav je najveći blagoslov u našem životu, iako nije deo ostatka i svakodnevice našeg života.
Blago koje smo otkrili u tom iskustvu, zauvek je naše.
Izvor fotografija: instagram.com/humanlovers
Brankica Milošević
