Društvo, zajednica, vaspitanje – sve radi protiv tvoje autentične ličnosti. Opšta poruka nije “budi svoja, budi to što jesi”, nego “budi dobra, uklopi se, ispunjavaj očekivanja, budi kao mi”. A kad pogledaš realno sve te osobe koje misle da znaju kako ti treba da živiš i kojih vrednosti treba da se držiš, videćeš da nema nekih baš pozitivnih primera. Žene trpe loše tretmane u vezama i brakovima, juri se za uspehom i egzistencijom, vrednuje se sticanje i sigurnost, ali niko nije srećan i opušten, niko ne uživa u svom životu i ne oseća se ispunjenim onim što ima. Ako su nečim ljudi ispunjeni, to je uglavnom strah – da neće imati dovoljno i da će izgubiti to što imaju. Oni dakle, nemaju šta da ti prenesu. Nemaju iskustvo lične slobode, samoostvarenja i zadovoljstva svojim životom, ali imaju iskustvo sputanosti i straha. I prenose ti to što imaju. I uvek postoje neki izuzeci, koji izazivaju oprečne reakcije (divljenje i zavist) koji ne žive po tuđim merilima i pravilima i koji svojom autentičnošću dovode u pitanje opšteprihvaćene vrednosti i stilove života.
Dakle, verovatno ćemo pokušati da se uklopimo, da ispunjavamo tuđa očekivanja, da budemo dobri i da se svima dopadnemo i otkrićemo ne samo da smo nesrećni sami sa sobom, nego da smo u tom zadatku sasvim neuspešni. Da bismo zadovoljili očekivanja drugih, moramo da menjamo svoje ponašanje i prilagođavamo se tim očekivanjima, a ona su ponekad oprečna i mi treba da budemo kameleoni i da se stalno pretvaramo da smo nešto što nismo, dok se potpuno ne izgubimo i ne shvatimo da uopšte i ne znamo ko smo. Zato je zadatak ličnog razvoja samospoznaja, otkrivanje sebe, da bismo mogli da shvatimo šta dugujemo sebi, kakva je naša priroda, šta je istina za nas i kako da se usmerimo prema ostvarenju sebe i izražavanju sopstvenih vrednosti.
Ako ne želite brak, jer suštinski niste osoba za brak, verovatno ćete proliti mnogo suza (i popiti mnogo lekova za smirenje) pre nego što shvatite da vam je sasvim dobro što ste sami, ili da treba da prekinete brak u kome ste nesrećni i ubijeni u pojam, ne zato što vas partner nešto naročito loše tretira, nego zato što je bračni model odnosa za vas toksičan i uništavajući.
Sve što učinite za sebe, za izražavanje i utvrđivanje svoje prave ličnosti, jeste gest ljubavi prema sebi – a nismo naučeni da volimo sebe, nego da očekujemo ljubav i potvrdu od drugih i da prilagođavamo sebe kako bismu tu ljubav i potvrdu zadobili i zaslužili – da činimo gestove ljubavi prema drugima (kako bismo dobili isto to zauzvrat) a ne prema sebi.
