I kad se okrenete sebi, ljudi oko vas se trgnu i počnu da negoduju. Optužuju vas da ste sebični. Da ste neposlušni. Da nikog ne poštujete i ništa ne prihvatate. Ne, okolina vas neće ohrabriti u ljubavi prema sebi, u samospoznaji, u pronalaženju i izražavanju svoje autentičnosti. Oni ne žele da budete srećni, nego da budete kao oni. Ako im izmaknete i nastavite da se razlikujete, izdali ste očekivanja koja su uložili u vas, postali ste odmetnik i crna ovca. Mnogi zaista postanu odmetnici i crne ovce u besu i buntu protiv sputavanja, jer je lakše biti ljut na druge i destruktivan prema svom životu, nego pronaći razumevanja za one koji ne mogu da pruže ono što ni sami nemaju i da te nauče onome što ni sami ne znaju i pri tom ostati dosledan sebi. To je zamka koju treba da vidiš, u koju možda treba i da upadneš, da bi se sopstvenom snagom izvukla i stekla nešto mudrosti i skromnosti.
Ljubav prema sebi znači potpuni oprost, prihvatanje i poštovanje svog bića, onoga što stvarno jesmo. I omogućava nam da poštujemo svoja ograničenja, da se orijentišemo u odnosu na svoje kapacitete i pronalazimo sadržaje i odnose u kojima možemo da izrazimo sebe i da se osećamo dobro, da primimo i pružimo podršku da budemo to što jesmo. Kao što je mnogo puta rečeno, ljubav prema sebi je preduslov za ljubav prema drugima i kad tako posmatramo stvari i na osnovu te premise procenjujemo svet oko sebe, videćemo koliko je žalosno malo stvarne ljubavi u svetu i koliko smo dužni da damo svoj deo – da dosegnemo tu ljubav koja svima nedostaje i koju većina očekuje da će dobiti od nekog drugog.
Tako ljubav postaje stvarna i moguća – a ti postaješ neko ko može drugima (svojoj deci) da pruži ono što ima i da ih nauči onome što zna, na način na koji bi volela da su tebe učili. Tako čovečanstvo postaje bolje i osvešćenije – spor je to proces, ali se događa. A ti želiš da učestvuješ u njemu.
Izvor fotografija: instagram.com/notalent
Aleksina Đorđević
