Nezavisne i jake žene nose prefiks “alfa” koji je rezervisan za muškarce. One to nisu tražile, ali nalepljeno im je. I nije pohvalno, one to znaju. Jer ne ističe njihovu ženstvenost, plemenitost i velikodušnost, nego njihovu snagu, borbenost i sposobnost da se zauzmu za sebe. Kao da žena mora da bude jedno ili drugo – ženstvena ili muškobanjasta. Kao da ženstvena žena ne može istovremeno da bude i jaka i nežna i plemenita i borbena i tolerantna i da zna šta hoće. Ali ona može, naravno. I muškarci to znaju i brine ih što tome ne mogu da pariraju. U poređenju sa stvarno jakom i nezavisnom ženom, jak i nezavisan muškarac gubi na polju osećajnosti, tolerancije i nežnosti, jer alfa muškarac nekako mora da nosi dozu balvanske sirovosti – to mu i obezbeđuje prefiks. Jaka žena najčešće privlači slabe, ili bar muškarce slabije od sebe, koji traže oslonac, vođstvo i upravljanje. Ali ako takva žena uopšte nije “domina” i ne želi da razmišlja umesto nekoga i da nosi odgovornost za nečiji život, koja joj ne pripada, onda ona ima problem – teško joj je da nađe odgovarajućeg partnera. Onog koji joj neće sesti na grbaču i koji će u svojoj nezavisnosti biti dovoljno kultivisan i senzitivan, da prepoznaje i ceni njene vrednosti.
Ona ne želi da se smiri
Njen životni cilj nije da nađe muža i smatra da je završila najveći posao u životu. Ona želi da deli život sa adekvatnim partnerom, ali neće pristati na prvog koji naiđe samo zato što joj se čini da je on poslednji i da joj vreme ističe. Ukoliko želi decu, spremna je na samohrano majčinstvo. Ukoliko ih ne želi, neće ih imati samo zato da bi imala nekog uz sebe kad ostari, ili zato što joj svi poručuju da nije ostvarena i kompletna ako nema decu. Ona namerava da joj život bude aktivan i ispunjen smislom, ali njen pojam smisla nije ograničen idejom o braku i deci.
