Kada je u pitanju održavanje dobrog odnosa i zdrave atmosfere emotivne razmene i bliskosti, najviše se govori o važnosti tolerancije, razumevanja, kompromisa, komunikacije. Ali u suštini, ono što je najvažnije i ono što održava odnos jeste sposobnost opraštanja.
I pritom se ne misli na neki veliki čin praštanja, nekog velikog prestupa, kao što je prevara i izdaja. Misli se na dnevno prelaženje preko raznih sitnica, koje nam kod partnera smetaju i remete nas. Istina o opraštanju je veliki izazov – a nisu svi spremni da ga prihvate – jer se zapravo radi o tome da opraštanje morate praktikovati svakodnevno. Jer se svakodnevno suočavamo sa slabostima partnera (kao i on sa našim) i umesto da odvrnemo slavinu kritike, koja ume da se pokvari i zaglavi kad se otvori, pa onda ne možemo da se zaustavimo i neprekidno nešto partneru zameramo, džvanjakamo, zvocamo, na dobrom smo putu da da uništimo ljubav i da verovatno ostanemo zaglavljeni u toksičnom odnosu – to se stalno dešava parovima, samo pogledaj oko sebe! Neprestanim prebacivanjem uzgaja se ogorčenost – jer niko nije u stanju da se koriguje toliko da postane neko ko nam savršeno odgovara, ili ko nam nikad ni u čemu ne smeta, sa kim se ne sukobljavamo (jer se u svemu slaže sa nama), a ako jedan od partnera i zauzme takvu poziciju i nikada se ne suprotstavlja i ne zalaže za sebe – vremenom gubi poštovanje i samopoštovanje i postaje ono što sa gnušanjem nazivamo slabićem, krpom, otiračem…
