Ali kad jednom uđeš u proces davanja sebi, razvijanja ljubavi prema sebi, osvešćivanja sopstvenih potreba, vrednovanja sebe i razvijanja svojih potencijala, onda samo možeš da ideš napred, a svaki korak će ti biti lakši od prethodnog.
Između ostalog, u tom procesu naučiš i da prestaneš da daješ drugima ono što nemaš, da postavljaš granice. I iskusiš na vrlo bolan način suštinu sebičnosti. Svi koji su navikli na tvoje davanje (ljubavi, vremena, pažnje, novca) strahovito se pobune. Niko ne pokazuje razumevanje za tvoj deficit ili za tvoje potrebe i niko ni ne pokušava tebi da pruži, ono što njemu samom treba – niko ne zna da i tebi nešto treba, niti misli da ti imaš prava da to sama sebi pružiš – svi samo znaju da ne dobijaju tretman na koji smatraju da imaju pravo. Oni su sebični, naravno. Na vrlo otrežnjujuć način – ponašaju se prirodno, traže i zahtevaju ono što im treba. To je nešto što ćeš naučiti od njih (na teži način), a to znači da ćeš morati isto tako da budeš sebična i da se svojom sebičnošću suprotstaviš njihovoj. To će biti teško, jer ćeš se osećati kao izdajica – ali ponekda, naprosto moraš svakog da otkačiš, odbiješ, odgurneš, staviš u drugi plan (da, uključujući i rođenu decu), jer će te pojesti živu, ako to ne uradiš.
Ukoliko istraješ sa uskraćivanjem davanja onda kad si prazna i nemaš ništa za davanje, u postavljanju granica i davanju sebi, drugi će se uskoro navići na novi režim i prestaće da te ometaju, a vremenom će možda i razumeti šta se dešava sa tobom i zašto je to dobro – i za tebe i za njih same.
Dajući najpre sebi, obezbeđuješ onu ispunjenost, iz koje možeš da daješ drugima autentično, kvalitetno i sa zadovoljstvom.
Naslovna fotografija: instagram.com/fasheditorials
Brankica Milošević
