“Zato što jednostavno jeste” je verovatno nakonkretniji, a ujedno i najtačniji odgovor. Ne samo što je nova kolekcija generalno privukla pažnju i naišla na odobravanje kako znalaca tako i samo ljubitelja, a crne torbe se vratile da zavladaju, već je za najnoviju kolekciju Miuccia Prada sarađivala sa timom arhitekata, to jest ženskih arhitekata, takoreći arhitektica. Ne znam šta zvuči rogobatnije – to što u još uvek predominantno muškom svetu moram ovako svečano da naglašavam da su pitanju žene, ili da kažem arhitektice. Jezik se još uvek nije izborio sa svojim granicama po ovom pitanju, ali se Prada i te kako bori sa svim ostalim. Prolećna Prada kolekcija se odigravala naravno u Fondazione Prada, a ovaj odlazak na periferiju Milana je svakako potcrtao da je Prada na ozbiljnoj misiji koju iz sezone u sezonu potvrđuje kao sve ozbiljniju. Sama činjenica da se revija održavala u istoimenom muzeju je na samom startu učinila veoma jasnim da će se umetnost razgranati i opet sastati,
tako što će ovaj put moda i arhitektura ujediniti snage na zajedničkom projektu.
Ne radi se zapravo ni samo o ovoj kolekciji koliko o činjenici da je kroz nju Prada predstavila svoj novi koncept međusobne saradnje, pod nazivom “Prada invites” iliti Prada poziva, i, i više je nego jasno da će se na osnovu Pradinog poziva mnoge zanimljive kolaboracije tek desiti. Ovo je projekat lansiran od strane žene za žene, i u cilju mu je da podstakne saradnju između brenda i ženskih vizionara u cilju “proširivanja Pradine trajne fascinacije multifasetnim reprezentacijama ženstvenosti.” Ova kolekcija je u svojoj suštini bila mnogo više od samih komada, modela i scenografije. Naravno, uvek i jeste, ali Pradina revija je imala onaj suštinski bitan momenat prepoznavanja, podržavanja i ohrabrivanja. Bila je snažna koliko i nežna – suprotne emocije koje mnogi teže da drže odvojenim ali koje Miuccia ume tako svesno i savesno da preplete.
