Sujetni ljudi su retko spremni da priznaju ovu svoju osobinu, a ako im svi prebacuju zbog njihove sujete, oni će češće zauzeti gard, ubeđeni da su svi zlonamerni i zavidljivi, umesto da pomisle da treba da se zabrinu i pogledaju malo dublje u sebe. Sujeta je kao gvozdena zavesa na putu ličnog razvoja, ali ona kvari i sve tvoje odnose i čini te „teškom“ osobom sa kojom ljudi nerado imaju posla. Ako prepoznaješ sujetu u drugima, to je dobro – znaš šta je sujeta i kako se manifestuje. A to je i prilika da pogledaš u ogledalo i potražiš te osobine u sebi.
Iako je većina ljudi sujetna, to ne znači da ovu osobinu treba vrednovati
Duh savremenog društva, usmeren na sticanje materijalnih dobara, a ne na mudrost i lični razvoj, veoma pogoduje razvijanju i negovanju sujete. U manjoj ili većoj meri, ređe ili češće, sujeta proradi kod svakog od nas. Ali iza svake sujete stoji slabost, „rupe“ u samopoštovanju i samopouzdanju i potreba da se one zatrpaju sadržajima, odnosno vrednovanjem i priznanjem koje dolazi spolja. Veoma sujetni ljudi nisu u stanju da crpu samopouzdanje iznutra, iz svojih ličnih vrednosti, jer su – veoma nesigurni.
Kako se ispoljava sujeta?
Sujetne osobe nisu obavezno neprijatne i odbojne, upravo suprotno,umeju da budu i veoma šarmantne i prijatne, kozeri omiljeni u društvu. Ali nešto je u njihovom ponašanju uvek preterano – oni imaju preteranu potrebu za pažnjom, preterano im je stalo do odobravanja drugih, previše se hvale i nametljivi su. Njihov šarm vrišti – vidi kako sam sjajan, divi mi se, aplaudiraj mi! Često su naporni i iscrpljujući i previše traže od ljudi oko sebe. Kad nisu naročito šarmantni, onda su često vrlo arogantni, imaju specifičan nadmen stav i izraz lica kao da je sve oko njih jedino dostojno prezrenja. I jedni i drugi obično ne primećuju kad počnu da „smaraju“ sve oko sebe svojim ponašanjem. Međutim, kada ostanu bez fidbeka, kad presuši gorivo koje dobijaju spolja, sujetni ljudi postaju malodušni, apatični, pa čak i očajni.
