Započeti nešto, znači zaći na nepoznat teren – dakle, svaki početak predstavlja neku promenu kojoj se treba prilagoditi, na koju treba navići ili pristati. Čak i kad sa najvećom radošću i uzbuđenjem nešto započinjete (ulazite u bračni život, očekujete bebu, selite se u bolji stan, počinjete da radite…), taj početak će biti težak i doneće vam izazove, nervozu, frustraciju, bes… Ako znate da vam predstoje promene (bilo zato što ste ih sami inicirali ili što ne možete da ih izbegnete), pokušajte da se pripremite. Ne u smislu da razmišljate o tome šta vas očekuje – to nije priprema, to samo donosi brigu i frustraciju, jer u suštini uopšte se ne možete pripremiti za nešto što ne znate šta je (i što sigurno neće ispuniti vaša očekivanja, jer su vam očekivanja zasnovana na iluzornim pretpostavkama). Spremite se tako što ćete sakupiti malo pozitivnog stava u samom startu, malo dobre energije, rešenosti i snage – ako vam dobro ide sa inatom, onda rešite da startujete kao Formula 1 – iz inata. Zauzmite startnu poziciju, odnosno, početni stav sa kojim ćete krenuti u promenu, u njen početak.
Stav “znam da moram da počnem to i to…” je racionalizacija – kognitivno, vi znate da treba da počnete nešto novo, često znate i šta. Na intelektualnom nivou, potpuno ste svesni potrebe za promenom, ali sa tim stavo ste zapravo nespremni – izbegavate da stvarno krenete, jer jedan deo vas se svim snagama opire novom početku i promeni, jer želi da samo sve ostane kako jeste (ne zato što je tako baš dobro, nego zato što sve drugo zahteva napor, cimanje, trud, angažovanje – zahteva da radite ono što je teško).
