Ispit poverenja se polaže, ili se pada. Ako vaš partner padne na tom ispitu, izda vas, na bilo koji način, razočara vas, slaže, prevari, biće vam veoma teško da mu ponovo verujete. I to će biti stvar vaše odluke, a ne njegove zasluge – dakle, kad nekome dajete drugu šansu, vi ste na ispitu, a ne on. On je već pao i najveće su šanse da će pasti opet – kad se naljuti i kad želi da vas povredi. Zna kako to da uradi, uverio se u svoju moć da vam slomi srce, da vas uzdrma i natera da preispitujete svoja osećanja, posvećenost i smisao veze.
Najveći problem je u tome što kad preživite povređivanje i obavite svo to preispitivanje i zaključite da zaslužujete bolje, da to ne treba da tolerišete, i da vam ne treba partner koji vas ne voli dovoljno (i to spada u zaključke nakon ospežnog i dubokog preispitivanja) – pored svega toga otkrijete i da još uvek volite partnera. Stanje stvari – povređeni ste, izdani, poniženi, tužni i na vama je da li ćete partneru oprostiti i pokušati da povežete pokidane konce, ili ćete se izmaći i lečiti u samoći. On vam čak ni u tome ne može pomoći – da donesete ispravnu odluku. Ali šta je ispravna odluka, kad vam je jasno da ga volite i da želite da uradite težu, a verovatno i manje pametnu stvar – da mu oprostite i nastavite.
