Jer, nesreća čini čoveka posebnim, daje mu autentičnost za koju bi inače silno morao da se iscima. Nesrećan čovek ne mora da bude to što jeste, niko nema prava da to od njega traži, dovoljno je što je nesrećan. To je ono što jeste i nema šta dalje da traži, radi i pokušava. Može mirno da uživa u svojoj nesreći.
Na svaki životni zahtev možeš da odgovoriš svojom nesrećom – ona ti postavlja granice i onemogućava te u svemu što bi možda preduzela. Jer, ti bi preduzela, ali ne možeš, nikad ti se ne da. Više sile su se zaverile protiv tebe. Svoju nesreću možeš da gajiš u vidu depresije i anksioznosti, kao i u obliku položaja žrtve, koju prati loša sreća, koju uvek sputavaju okolnosti, koju uvek izdaju prijatelji i partneri. Nesreća je kao svetleća reklama koja ti visi iznad glave i obaveštava okolinu da ima posla sa jednom sasvim posebnom osobom.
I mnogima je ta reklama dovoljna da te prihvataju tako kako se predstavljaš, da govore “šta će, jadna”, “pa nikako da digne glavu”, “lepo joj se ne da”, “takva joj je sudbina”. Kad imaš reklamu, imaš i publiku i konzumente, a to su oni što uživaju u tuđoj nesreći.
Oni drugi, koji ne priznaju koncept nesreće kao kreaciju više sile, kao mreže u koje vrhovni ribar hvata ulov koji se bespomoćno se praćaka, neće hteti da te sažaljevaju (zli ljudi, zli, dalje od njih!), oni će te uvek pažljivo saslušati u nastojanju da razumeju tvoje probleme, a kad (vrlo brzo) shvate da si sama sebi najveći problem, pitaće te šta nameravaš da preduzmeš, ponudiće ti brojeve telefona odličnih terapeuta, podeliće sa tobom svoja iskustva o tome kako su neke stvari prevazišli i promenili u svom životu i uopšte – grubo će narušiti tvoju zonu komfora na svaki način. Ako neko misli da treba da misliš kako imaš sreće kad u tvoj život uđe neka vrlo pozitivna osoba, koja te može naučiti kako da se opustiš i uživaš, kao i kako da preduzmeš neke konkretne korake u osvešćivanju, ali i u praktičnom životu (angažovanju svojih talenata i sposobnosti, pronalaženju posla…), neka bolje razmisli još jednom.
Ne žele svi da budu srećni. Molim lepo. Ali nisu svi ni spremni da večito tolerišu nesrećnike koji neće lepo i pošteno da kažu “volim svoju nesreću i ne želim da se menjam”. A ima i užasno iritantnih optimista, koji veruju da svako treba i može da bude srećan i da može da pomogne ljudima da se osnaže i obodre u tom smislu, da razviju pozitivan stav prema životu i iskuse rezultate udarničkih napora pronalaženja sreće u sebi i svom životu.
izvor naslovne fotografije: instagram.com/starsouls
Aleksina Đorđević
