Svi razlozi da nemate kućnog ljubimca, samo su strah od obaveza koje briga o živom biću nameće. Ali kad imate decu, uigrani ste u staranju o živim bićima i još jedno više ne pravi neku razliku. U jednoj stvari ste u startu u pravu – njihov kućni ljubimac biće vaša obaveza, pre svega. A deca će naučiti da se brinu o njemu, uz vaš nadzor i asistenciju. Međutim, postoji jedna stvar koju ne znate – ljubimac koji je potreban vašoj deci, potrebniji je vama. Naročito ako još ne znate kako to izgleda imati člana porodice druge vrste (zaljubićete se, odlepićete) i naročito ako ste već imali i izgubili ljubljenog ljubimca – vreme je da prebolite i da opet volite nešto krzneno i šapato.
Kućni ljubimac okuplja porodicu
Koliko god da vam je mala porodica, sada je najmanje tročlana, pošto je ljubimac član porodice – to vam vrlo brzo postane jasno, normalno i jedino prihvatljivo. Odjednom, umesto da svako sedi u svojoj sobi i surfuje, svi se guraju na dva kvadrata prostora, koji su vašem ljubimcu najmiliji. Svako hoće malo da se igra sa njim, malo da ga mazi ili prosto da sedi i gleda ga kako spava. Životinje su lepe, meke i neodoljive i odmah ih zavolite punim kapacitetom. One uzvraćaju na svoj način. Ližu vas, uvaljuju vam se u krilo, igraju se sa vama, grickaju i grebuckaju, obraćaju vam se (laju, cvile, mjauču, predu i to je toliko rečito da ih potpuno razumete. Niko nema problem u komunikaciji sa kućnim ljubimcem, veoma je lako razumeti šta on hoće, da li nešto traži od vas, da li vam se nešto žali ili samo razmenjuje utiske. I to je ono najbolje i najkorisnije za sve članove porodice, a naročito za vas – ljubimac služi da kanališete osećanja, da se udružite i podelite ista osećanja, da podignete nivo emotivne inteligencije i komunikacije – on vas tome uči kao najstrpljiviji i najbolji guru na svetu.
