Prijavi se i zajedno sa Sarom Jo testiraj (i osvoji) nove AVON matte ruževe!

Onaj osećaj kada napokon ostvariš cilj za koji si verovala da nije moguće ostvariti!

Kako da pronađeš motivaciju kada je jednostavno nemaš?

5 #fitnessgoals koje treba da postaviš sada da bi ovog leta najzad bila u formi i izgledala najbolje moguće

Na posebnom si režimu ishrane? Evo šta ti može pomoći da ostvariš još bolji rezultat!

Na koji način odeća utiče na tvoje raspoloženje i kako da ga popraviš

Zdrava koža glave – blistava kosa: 5 razloga da počneš da koristiš arganovo ulje u svakodnevnoj nezi

#beautycrush: Prirodan, a ujednačen ten i kako ga postići

O ovome se ne priča: Bubuljice i nesavršenosti na koži kod odraslih žena + kako ih se rešiti!

All eyes on you: Kako da odabereš maskaru koja će ti ovog puta zaista odgovarati

1/2

Niko ne voli da oseća bol, da bude tužan, da pati i plače, da se oseća ranjeno i izloženo i da ne može da funkcioniše, jer je opustošen, malodušan, bez snage i energije. Bol nas iscrpljuje i želimo da je izbegnemo ili da je se rešimo po svaku cenu. Bol je organska – kad nas bole emocije, boli nas srce, osećamo kao da nam nešto čupa utrobu, probada nas i guši. Ne želimo to da osećamo, ne želimo da prolazimo kroz to, plaši nas sama pomisao na bolna osećanja. Zato se smeštamo u glavu, u um, tamo se osećamo bezbednije, tamo smo malo dalje od srca, od tog nezgodnog detektora bolova. Um ima sposobnost potiskivanja osećanja, negiranja boli, racionalizacije – barata raznim odbrambenim mehanizmima, kako bi nam omogućio bekstvo, ublažavanje boli, anesteziju. Strah od boli je tako veliki, da smo pre spremni da prigrlimo iluziju i laž, nego da prihvatimo realnost, koja je neprijatna, bolna i poražavajuća.

Ali – držanje bola na distanci zahteva mnogo energije i to je posao koji nikada ne prolazi i nikada ne možemo da ga obavimo do kraja. Bol nađe načina da procuri i da nam zagorča život, jer je sastavni, neizostavni, nezamenljivi i nezaobilazni sastojak života. Pošto ne možemo da izbegnemo bol, treba da razmislimo o tome šta možemo – a to je da promenimo stav, da ne bežimo od boli, da je prihvatimo i prigrlimo.

Bol i tuga nisu negativna osećanja, to su stanja, adekvatna reakcija našeg organizma i psihe na stanje u kome se nalazimo, na ono što nam se dešava – a pragovi tolerancije na različite vrste bolova su nam različiti. Nekome će biti nepodnošljivo bolno ono sa čime će neko drugi stoički izlaziti na kraj, dok će se taj isti “stoik” slomiti od nečega što inače vrlo osetljiva osoba uopšte ne doživljava dramatično.

Bolove nećemo rešiti mentalno, neće nam uspeti da ih potisnemo i racionalizujemo, samo ćemo stvoriti sebi ogroman i trajan pritisak, nastojeći da pronađemo način da ih se rešimo. I kad pokušavamo da otkrijemo poruku bolne situacije koju preživljavamo, naš motiv je samo želja da to što pre prestane i nestane. Bol nije nešto što možemo ukloniti hirurškim putem, ona se kanališe i otpušta prihvatanjem. Zato je neophodno da naučimo da ne bežimo od boli i da je prigrlimo, da se ne borimo i ne opiremo i da ne angažujemo um u pokušaju da shvatimo, analiziramo i isključimo bolno iskustvo.

Editors choice