Opredeliti se za nekog, posvetiti se, primiti drugu osobu u svoje srce, u svoj zagrljaj, u svoj intimni prostor i deliti sa njom život, iskušava svačiju hrabrost. Vrlo često i najhrabriji posustaju pred ovim izazovom. Jer ljubav za kojom čeznemo traži od nas sve što jesmo, sve što imamo i sve što možemo.
Ali nije samo pitanje odluke i izbora ono što je zastrašujuće.
Više od svega, strašno je to što kad se vežemo i obavežemo, život postaje neprijatno stvaran. Sve što smo planirali, o čemu smo maštali, što smo priželjkivali, izlazi na ispit stvarnosti.
I neminovno pada na tom ispitu.
Jer naše želje i očekivanja najčešće su bajkoviti i iluzorni.
Stvaran život nikad nije bajka. Čak nije ni normalan, miran život pun zadovoljstva i ostvarenosti kakav smo oduvek želeli za sebe.
Stvaran život zahteva da stalno održavamo ono što imamo.
Nikako ništa ne ide samo. Zajedništvo zahteva da se poznajemo, da budemo saigrači sa razrađenim taktikama, sa rutinom, navikama i šablonima. I sa strategijama protiv tih istih šablona, koje nam pomažu da ne uzimamo zdravo za gotovo ono što imamo.
Moramo znati da se izmaknemo i osmotrimo svoju zajednicu sa strane i da budemo zadovoljni onim što vidimo.
I da se pitamo šta još možemo učiniti. I to u dobrim danima.
U vreme krize, bolesti, neuspeha, porodičnih problema i gubitaka, moramo da budemo još mudriji, saosećajniji i preduzimljiviji.
Stalno i uvek iznova moramo da činimo ono što treba, ono što se traži i ono što je korisno.
A onda dođe druga vrsta loših dana, kad se zapitamo čemu sve to?
Čemu dobar život, kad nikad ne možemo da radimo ono što hoćemo, stalno moramo sa nekim da se usklađujemo, da vodimo računa o nečijim osećanjima i potrebama, da se staramo o zajednici više i bolje nego što se staramo o sebi? Zar je to ono što smo hteli?
O čemu smo maštali, priželjkujući ljubav, zamišljajući kraj sebe osobu sa kojom ćemo deliti život, smejati se i uživati.
Naravno da nije. Jer mi retko maštamo o stvarnosti.
A u stvarnosti se ljudi gube poput novčanika.
Pa moramo ponovo da vadimo sva dokumenta i da opet zaradimo pare koje su bile unutra.
U stvarnosti, svega dosadnog, napornog, strašnog i neprijatnog ima mnogo više nego onog lepog o čemu smo maštali. A i to lepo nikad nije toliko lepo. Nekad je lepše. Ali samo na trenutak.
I onda mislimo da život nije fer, da je težak i ljutimo se što nas niko nije upozorio. I nismo u pravu.
Sa aspekta stvarnosti, potpuno smo u zabludi.
Jer ono što je stvarno, što postoji i što imamo, vredi hiljadu puta više od svega što smo zamišljali. Od svih naših iluzija i naivnih maštanja zajedno. Oni retki biseri savršenih trenutaka na vagi stvarnosti stoje u savršenoj ravnoteži sa tonama besmislenosti, promašaja i gluposti.
Jer, vidite, stvaran život će vam svakako obezbediti sve ono čega se plašite, od čega ste nastojali da pobegnete i o čemu niste želeli ni da mislite. A vezanost za drugu osobu, u dobru i u zlu, učiniće isto. Branili se vi ili ne. Držali se na distanci od svakog izazova ili uskakali glavačke, isto vam se hvata.
Jedino, ako svesno birate obavezivanje i vezivanje, imate veće šanse da dosegnete one retke savršene momente, koji vam na svaku sumnju i svako pitanje odgovaraju sa eto zato!
Izvor fotografija: pinterest.com
