Svi mogući seksualni priručnici, saveti stručnjaka, detaljna uputstva o tome kakvu stimulaciju da primenjujemo da bismo doživeli nezaboravne, eksplozivne, fantastične i moćne orgazme, sva pornografija i sve seksualno iskustvo, sva takozvana seksualna sloboda koju smo osvojili u savremeno doba – ne mogu da nam pomognu da pronađemo istinsko zadovoljstvo u telesnom odnosu sa drugom osobom. Jer se ono ne nalazi u telesnom odnosu sa drugom osobom. Ne nalazi se u seksu. U tehnici. U pozama za najsnažnije orgazme, uglovima prodiranja, tehnikama stimulacije…
Nalazi se u emocijama. U doživljaju povezanosti koja se uspostavlja kroz vođenje ljubavi, u svesnom učešću u razmeni energije, u emotivnim i duhovnim aspektima seksa, o kojima čujemo po nešto, ali prosto mislimo da su to neka istočnjačka mlaćenja prazne slame, njuejdžersko zamlaćivanje sa stvarima koje nisu realne (razmena energije, pfff!) i koja shvatamo kao neko popovanje nekih tamo koji misle da znaju bolje od tabe kako i u čemu ti treba da uživaš.
Ne znam zašto nismo tako skeptični i revoltirani kada je u pitanju pornografija – zašto tada ne mislimo da nam to neko režira situaciju i prizor koji treba da nas naloži, nameće nam načine na koje treba da uživamo i standarde o tome šta je napaljivo i poželjno u krevetu (jer pred kamerama svi uživaju u tome toliko očigledno)? Da li smo samo generalno seksualno neosvešćeni, ili smo donekle i seksualno retardirani?
