Da li je muškarcima nestala hrabrosti ili smo mi samo previše postale zahtevne? Da li se mi bojimo da budemo iskorišćene i povređene, pa potenciramo na konstantnoj pažnji? Šta se dogodilo sa muško-ženskim odnosima? Zar je ljubav postala toliko komplikovana? Mogao bi da se napiše tekst samo sa pitanjima, na koje kad bismo pokušali da damo odgovor, upleli bismo se u filozofiju težu od Dekartove. Svi stalno govorimo o nekoj nezavisnosti, vremenu za sebe i nekom svom svetu u kome niko nema mesta, da bismo na kraju shvatili da ni mi ne možemo da definišemo šta želimo. Obično želimo ono što ne možemo da imamo i ono što smo izgubili ili oterali od sebe i tek onda shvatili koliko je zapravo bilo vredno, klasičan kliše.
Ako je nešto vredno i značajno, koliko god nas ponekad gušilo i predstavljalo nam problem, moramo nwći način da se izborimo i zadržimo. Naravno, ljubav i svi ti muško-ženski konflikti su kompromis i nikoga nećemo zadržati ako se promenimo zarad njegove sreće, da bi mu se više svideli. Baš naprotiv, dokazaćemo svoju slabost, pokazaćemo da smo povodljivi i ljudi bez karaktera, sirova masa koju svako može da oblikuje po svojim kriterijumima. Takođe, ne treba biti tvrdoglav i sebičan i vući na svoju stranu ako su naši stavovi nerealni. Dakle, prosto rečeno, ljubav je kompromis. Sve što se radi i dešava među vama dešava se zarad obostrane sreće i satisfakcije. Niko se ne može promeniti, doživeti renesansu i postati ono što nije, ali može malim koracima da unese i spozna nove stvari, proširi svoje vidike i tako postane bliži svom partneru, i to sve bez komplikovanih razgovora, rasprave…
Niko nije rekao da su veze jednostavne. Najteže je pored sebe samog i svojih bubica, prihvatiti i nositi se sa još nečijim. Svaka ljubav pre ili kasnije zapadne u neku krizu, neki mračan hodnik, samo treba sebi postaviti pitanje koliko je ona vredna da se za nju borimo i pomeramo prag tolerancije? Smatram da svako zaslužuje drugu šansu, svako može da ispravi svoje greške, ali da li nakon tog sveg nezadovoljstva pristajemo na drugu šansu zbog navike ili zato što nam neko zaista nedostaje?
Zašto kopmlikovano, kad ipak može jednostavno
Poremećeni sistem vrednosti najviše se odrazio na ljubav. Dao nam je svima za pravo da postanemo previše bahati i očekujemo da nam neko skida zvezde s neba, a zauzvrat ne dobije ništa. Niko uporno da shvati koliko je važno imati stabilan emotivni život, koliko to daje vetar u leđa i volju za sve. Niko uporno da shvati koliko je jednostavno imati stabilan emotivni život, ako stvari shvatimo onakave kakve jesu bez potrebe da stalno budemo drama queen.
Život pun klišea i trendova je naporan. Svakodnevica kao u “Sex & The City” zahteva previše energije, i svi ti banalni problemi su zaista najbolji tamo gde im je mesto, na filmskom platnu. Volim kad su sve karte otvorene, kad se zna šta smo i šta očekujemo jedno od drugog, i ako smo nezadovoljni i nismo spremni da se dogovorimo, razlaz bez drame i suvišnih pitanja.
