Veza te definiše za neko vreme, kakva god bila, a raskidi su grozni, čak i ako donose olakšanje. Želiš da prevaziđeš to ili lažeš sebe da nisi povređena. I jedno i drugo je samo napor da ostaneš pribrana i da se vratiš svom životu u punoj meri, što pre. Ali to obično ne ide tako. Ako ne odboluješ i ne isprocesuiraš sve što se dogodilo, ako ne pronađeš šta je u tome bilo vredno, zbog čega treba da budeš zahvalna, ako ne uspeš da oprostiš sebi zbog pogrešnog izbora i bivšem partneru zbog toga što te je povredio i izdao, ostaćeš na nekom nivou zaglavljena u nekoj tački neprebola, koja će te često podsećati na sebe, oštrim bolom i povremenim “sevanjem” poput starog ožiljka koji reaguje na promenu vremena.
Zaista zaceliti ne znači proći bez ožiljaka, ali znači pronaći duševni mir i emotivnu stabilnost – sposobnost da živiš svoj život smisleno i ispunjeno, bez obzira na emotivnu situaciju i status veze. Ponekad, zaista kreneš dalje kad primiš nekog u svoj život, kad se predaš emocijama bez straha da ćeš opet biti povređena, ali najčešće je to samo znak da si već prebolela i da si spremna za to. Zato ponekad mešamo stvari i “krenuti dalje sa svojim životom” izjednačavamo sa “naći novu ljubav i stabilnu vezu”.
