Ali šta je sa onim pre toga? I šta ako novu vezu nikako ne pronalaziš, a prošle su već godine? Da li to znači da si ostala zaglavljena, da nisi prebolela i krenula dalje? Nije obavezno. Možda se baš i radi o tome da ne možeš da se pomiriš i raskrstiš sa gubitkom ljubavi, a možda već uveliko ideš svojim putem i živiš svoj život, iako si još uvek sama.
Jer, možda si sama zato što si raščistila sa pogrešnim izborima i rešila da se ne prepuštaš kao do sada, odnosno, da ne reaguješ na iste izazove, već da pronađeš izazov koji je vredan odazivanja, ili neki drugi koncept, koji uopšte ne uključuje izazov. Možda čekaš nekoga ko će biti lekovit za tebe, ko će ti pružiti ljubav na način na koji ti je niko do sada nije pružio i sa kim ćeš se povezati na najdubljem nivou – a to nećeš dočekati, odnosno pronaći, ako se opet upustiš u neku površnu ili jednostranu vezu, u kojoj ćeš samo ti voleti i biti sama sa svojim osećanjima. I ako si naučila da uživaš u tome – u činjenici da imaš toliko toga za davanje i da si puna ljubavi – negde si suštinski razumela da to nije način da se gradi odnos i da druga osoba mora da bude isto toliko angažovana, zainteresovana, posvećena, rešena, spremna da daje i puna ljubavi, kao i ti. Da je za vezu potrebno dvoje učesnika i saučesnika, voljnih da u vezu ulažu, da daju sebe, da se menjaju i prilagođavaju.
Zato nema nikog u tvom životu. Odnosno, nema muškarca, nema ljubavne veze. To ne znači da u tvom životu nema ljubavi, posvećivanja, izgaranja, predanosti i radosti. Jer to nije ono što ti obezbeđuje veza, to nalaziš u sebi i unosiš u vezu. I partner pronalazi u sebi i unosi u vezu. Ili veza nije odnos koji može da napreduje, nego spoj, koji će varničiti i izazvati kratak spoj, prekid u kontaktu, novi raskid.
