Prosečna osoba dnevno čuje imeđu deset i dvesta laži, iako većina laži ostaje neotkrivena, kaže jedno istraživanje. Laž se može otkriti po govoru tela, pogledu, frazama koje koriste, suptilnim manipulacijama, a intuicija može imati ključnu ulogu u prepoznavanju laži. Ako vam instinkt govori da neko nije potpuno iskren, a pritom primetite da mnogo trepće, ili ima asimetričan osmeh (krajičkom usana), obratite pažnju – vaš osećaj je verovatno opravdan.
Lažljivci takođe mogu pokušati da preventivno uvere druge da su njihove laži činjenice, tako što će ih začiniti razrađenim (i nebitnim) detaljima. Oni koji žele da vas prevare, često će koristiti jednostavnu tehniku upotrebe previše detalja. Kada ljudi govore istinu, ne osećaju potrebu da nekog uveravaju dodatnim detaljima. Ali, kada lažu, pokušavaju da „nakite“ priču. Dakle, ako želite nekoga uspešno da slažete, smislite neku vrlo jednostavnu laž i ne objašnjavajte ništa dodatno. Ponekad vam je potrebno da dobro slažete, a ponekad, da prepoznate laž. Kao što vam je ponekad potrebno da vas neko vešto slaže i ostavi vas u „blaženom neznanju“. Ljudi lažu iz kompleksnih razloga, a ovo su najčešći.
View this post on Instagram
Da bi sačuvali sliku o sebi
Bilo da se radi o belim lažima preuveličavanja svojih dostignuća, ili razrađenim pričama u kojima su izostavljene važne, ali negativne informacije, ljudi na ovaj način čuvaju sliku o sebi, koju projektuju i veruju da je drugi vide onako kako je oni predstavljaju. Svako ponekad podlegne želji da se prikaže u najboljem svetlu i da prikrije neke „mrlje u dosijeu“, a istakne zasluge.
Zbog poremećaja ličnosti
Postoji i patološko, kompulsivno laganje, koje proizlazi iz poremećaja ličnosti. Oni sa narcističkim ili antisocijalnim poremećajem ličnosti, poznati su po patološkom laganju. Lažu da bi obmanuli i manipulisali u svoju korist. Sociopate i psihopate mogu lagati da bi nekoga „napravile ludim“, sabotirale njegov osećaj stvarnosti i izbacile ga iz emotivne i psihičke ravnoteže. Ta „moć“ im pruža „prevarantski užitak“ – zadovoljstvo što nekog mogu da uvere u nešto što nije istina, ili ga nateraju da posumnja u sebe. Laganje zadovoljava njihovu sadističku potrebu za kontrolom.
Zaštita veze ili tuđih osećanja ili izbegavanje sukoba
Svako ko ima iskustvo ljubavnog odnosa suočio se sa ovim iskušenjem i verovatno mu podlegao, oko manjih ili većih stvari. Neko može prećutati partneru da je imao sukob sa nekim koga njegov partner ceni (ili ne ceni), da bi izbegao zamorno ispitivanje, analiziranje i donošenje zaključaka. Takođe, prvi impuls nam je da prikrijemo flert ili činjenicu da nam nečije udvaranje laska, da ne bismo izazvali partnerovu ljubomoru.
