Ah, naša srodna duša nas razume, na nivou duše. Ona je patila kao i mi. Ona zna koliko znači zagrljaj i uteha, ona želi da čuje da će sve biti dobro, iako ne veruje u to. Ona je gladna, željna, izgubljena, ranjena, kao i mi. Ona nas priziva, a kad dođemo, ona se sakrije. Jer čeka da prođe okršaj između naših demona strahova i bolova, sudar dva ega koji se brane i napadaju. Jer oni treba da odigraju sve ono što smo prepoznali, sav onaj mrak koji nas je privukao svojim neodoljivim zračenjem, sve one litre krvi koje treba posisati i preživeti. Ali kad to preživimo već smo svesni da nije ljubav vodila taj rat i da nema smisla produžavati ga, da ništa nećemo promeniti, spasti, osvestiti. Osim sebe, možda. Ako budemo veoma hrabri, veoma jaki i vrlo svesni da moramo sami da se suočimo sa svojim demonima, da otpustimo, izlečimo, prevaziđemo svoje povrede i da nam nije potrebno da ih u sledećoj vezi opet oživljavamo i proživljavamo. Tada ćemo možda moći da upoznamo, ili makar da shvatimo i naslutimo ono što ljubav jeste. I tada možemo da odlučujemo da li ćemo radije birati ne-ljubav, jer je tako snažna, adrenalinska i ludački vozi, ili ćemo potražiti mir, stabilnost i sreću.
Pročitajte još i ovo:
5 POGREŠNIH očekivanja od partnerske ljubavi
Proste stvari o ljubavi koje TREBA da znate već sa 20
Romanična ubeđenja koja realno ŠTETE ljubavi
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvori fotografija: www.pinterest.com, www.blog.daum.net
Aleksina Đorđević
