A poznajemo snažna osećanja, radosti i ushićenja, jednako kao i bola i patnje, poznajemo strah i sumnju koji nas tresu i razdiru, poznajemo pomisao da ne možemo da živimo bez druge osobe (a to je zastrašujuća pomisao) i onda moramo da je zadržimo po svaku cenu, jer ćemo umreti, ako ona ode, poznajemo teške, napete, manipulativne odnose, iskorišćavanje i zloupotrebu osećanja, davanje i neuzvraćanje, frustraciju, sumnju, izdaju, prevaru.
Poznajemo bol slomljenog srca, jer nas je neko odbacio i izdao i to mnogo bolje nego što poznajemo beskrajno poverenje koje osećamo pored nekog ko nam je najbliskiji na svetu, ko nas poznaje i koga poznajemo i sa kim o svemu možemo da razgovaramo i da se potpuno razumemo. Izgleda da su naša iskustva sa ljubavlju uglavnom teška, bolna i zastrašujuća, a tome svedoči i silna literatura i poezija inspirisana nesrećnim i nemogućim ljubavima, kao i silni mitovi i srećnim krajevima, koje svesrdno podržava holivudska produkcija. Srećni krajevi su projekcija želje svakog srca na ovom svetu – da pronađe svoju ljubav i da odahne, jer ne mora više da traži.
To je kraj potrage i razrešenje koje priželjkujemo – nikoga ne zanima šta je bilo posle i kako par nakon srećnog kraja održava i neguje svoj odnos, da li im uspeva da žive u ljubavi koju su osvojili. A to možda zaista i nije važno. Najbitnije je iskustvo ljubavi koja ujedinjuje i objedinjuje, a mi ne vidimo da se to baš često dešava, ili nam se čini da se dešava svima osim nama i onda uzdišemo i čeznemo za srećnim završecima, iako znamo da je to patetično i glupo i nerealno i besmisleno.
Osim što nije. Srce nosi u sebi inforamciju, svaka naša ćelija zapravo, nosi informaciju o ljubavi. Zato svi „znamo“ za ljubav. Osećamo je u sebi. I zbog toga verujemo da je ljubav osećanje, identifikujemo je sa svojim osećanjima. A ta osećanja su putokaz koji treba da sledimo da bismo otkrili tu ljubav u sebi, da bismo je oslobodili stega i dozvolili joj da nas prosvetli.
Jer, uprkos svemu što nam mudrost govori, teško nam je da poverujemo da ljubav nije osećanje, nego stanje. I to ono prirodno stanje u kome se naše biće već nalazi, ali je omeđeno našom ličnošću, onim što doživljavamo kao svoje JA, našim egom. Sve što treba da uradimo da bismo ušli u stanje ljubavi, jeste da izađemo iz stanja ega. Mnoge su prepreke na tom putu i zato ljubav poznaju samo najistrajniji, najhrabriji i najotvoreniji umovi i srca. Ona ljubav koju želimo da osvojimo nije nečija tuđa, nego naša sopstvena. I već je tu. Samo treba da istrajemo na tom putu.
Pročitajte još i ovo:
Zašto bivši ne može da ti bude samo prijatelj?
Da li je to što si ga izgubila uopšte gubitak?
Ako ima ove kvalitete – nemoj ga izgubiti!
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvor fotografija: www.instagram.com
naslovna: @couplegoals
Aleksina Đorđević
