POSAO: Tražimo SOCIAL MEDIA MANAGER-a – priključi se WANNABE MAGAZINE timu!

Top 5 jesenjih boja za kosu koje preporučuje celebrity colorist Min Kim

10 trikova za postizanje savršenog “no makeup” makeup look-a

Oh-la-la: Beauty trendovi koje ove jeseni “diktira” grad ljubavi – Pariz!

Kako stvarne žene rešavaju najčešće probleme sa kosom?

Mali trikovi koje možeš da primeniš kako bi imala više vremena tokom dana!

Prvi put mama: 9 pitanja o dojenju koja te možda muče, a nisi imala koga da pitaš!

4 jednostavne odluke koje možeš doneti kako bi dala svoj mali doprinos svetu

Shaped by passion: Kako da postaneš najbolja u onome što radiš

5 načina da se odgovornije ophodiš prema novcu

1/2

U zatvoru je najgora kazna boravak u samici (gledali smo u mnogim filmovima kako se ljudi slamaju i lude, zatvoreni sami danima, u mračnoj ćeliji), a u nekim primitivnim društvima najteža kazna za prestup nekog člana zajednice je progonstvo. Izopšteni pojedinac odrastao u sredini gde je progon iz zajednice jednak smrtnoj kazni, odlazi slomljen i očajan, bez ikakve želje i namere da pokušava dalje da živi i obično umire, baš kao da je nad njim zaista izvršena smrtna kazna. 

Psihološki doživljaj samoće je mrak, izolacija, strah, beznađe, očaj i najveći broj ljudi ne podnosi samoću, čak ni onu u satima dana kada se opuštaju i odmaraju. Oni tada traže stimulciju, obavljaju telefonske razgovore, komuniciraju preko društvenih mreža, slušaju muziku, gledaju TV – obično sve istovremeno. Osobe koje pokušavaju da odagnaju teskobu samoće uvek drže upaljeno svetlo, a televizor ponekad ne isključuju ni kad spavaju – on im pravi društvo, više time što proizvodi zvuk i stvara osećaj prisustva, nego sadržajem. 

Osobe koje su iskusile boravak u deprivacionoj komori prijavljuju halucinacije i druge (često zastrašujuće) senzacije, koje je njihov mozak počeo da stvara u uslovima izolacije – u mraku komore ne možete ništa da vidite, nema zvuka (osim onog koji sami stvarate), zatvoreni ste i izolovani od spoljašnjeg sveta. A kad senzacije čula i spoljašnji nadražaji nestanu, naš um počne sam da ih proizvodi. 

Neuronauka posmatra ljudski mozak kao mašinu za obradu senzornih informacija – mozak je dizajniran da obrađuje nadražaje koje prima kroz osnovna čula i uz pomoć obrade primljenih podataka mi se orijentišemo i donosimo svakodnevne odluke koje nas vode kroz život. Kroz eksperimente sa izolacijom, utvrđeno je da nismo opremljeni odgovarajućim alatima i instrumentima, koji bi nam omogućili da izađemo na kraj sa fizičkom i socijalnom izolovanošću. 

Editors choice