Otkrivamo: Kako da se UVEK osećaš kao boginja?

Tvoj Instagram će obožavati ovaj restoran! (Plus: Otkrivamo ti jela sa menija koja moraš da probaš!)

#BFFOREO: 5 stvari koje treba da uradiš sa svojom BFF ovog leta (Pobednički ADVERTORIJAL)

Bobbi Brown u Srbiji: Pogledaj KO je sve bio na promociji čuvenog makeup brenda!

Ovo su OSOBINE muškarca sa kojim će SVE biti moguće!

Anastasija Grujić otkriva omiljeni par obuće koji se može kombinovati za sve prilike

Air Max revolucija uz the Spot

Da li možemo spasiti planetu Zemlju?

„Sve što možemo da zamislimo je stvarno“: U čemu se krila inspiracija i genijalnost Pabla Pikasa?

Horoskop otkriva: Šta vam je potrebno da čujete kad vam je srce slomljeno?

1/2

U zatvoru je najgora kazna boravak u samici (gledali smo u mnogim filmovima kako se ljudi slamaju i lude, zatvoreni sami danima, u mračnoj ćeliji), a u nekim primitivnim društvima najteža kazna za prestup nekog člana zajednice je progonstvo. Izopšteni pojedinac odrastao u sredini gde je progon iz zajednice jednak smrtnoj kazni, odlazi slomljen i očajan, bez ikakve želje i namere da pokušava dalje da živi i obično umire, baš kao da je nad njim zaista izvršena smrtna kazna. 

Psihološki doživljaj samoće je mrak, izolacija, strah, beznađe, očaj i najveći broj ljudi ne podnosi samoću, čak ni onu u satima dana kada se opuštaju i odmaraju. Oni tada traže stimulciju, obavljaju telefonske razgovore, komuniciraju preko društvenih mreža, slušaju muziku, gledaju TV – obično sve istovremeno. Osobe koje pokušavaju da odagnaju teskobu samoće uvek drže upaljeno svetlo, a televizor ponekad ne isključuju ni kad spavaju – on im pravi društvo, više time što proizvodi zvuk i stvara osećaj prisustva, nego sadržajem. 

Osobe koje su iskusile boravak u deprivacionoj komori prijavljuju halucinacije i druge (često zastrašujuće) senzacije, koje je njihov mozak počeo da stvara u uslovima izolacije – u mraku komore ne možete ništa da vidite, nema zvuka (osim onog koji sami stvarate), zatvoreni ste i izolovani od spoljašnjeg sveta. A kad senzacije čula i spoljašnji nadražaji nestanu, naš um počne sam da ih proizvodi. 

Neuronauka posmatra ljudski mozak kao mašinu za obradu senzornih informacija – mozak je dizajniran da obrađuje nadražaje koje prima kroz osnovna čula i uz pomoć obrade primljenih podataka mi se orijentišemo i donosimo svakodnevne odluke koje nas vode kroz život. Kroz eksperimente sa izolacijom, utvrđeno je da nismo opremljeni odgovarajućim alatima i instrumentima, koji bi nam omogućili da izađemo na kraj sa fizičkom i socijalnom izolovanošću. 

Editors choice