Imam osećaj da smo napravili brend od toga što smo solo. Kao da treba za nekog da kreiramo kompletan projekat u kome ćemo na najbolji način da mu predstavimo koliko je dobro biti solo. Uz super copy tekstove i vizuale na kojima se smenjuju rečenice poput – sve to možeš sama ili we don’t need no men. Mislim, svakako da nam nisu potrebni, ali ko se dosetio te lude ideje da je super biti sam?
Svakako da nije moja stvar ako neko smatra da u svom životu ne može i ne želi da funkcioniše sa nekim i da ima partnera. Za to imam odgovarajući copy koji glasi samo napred! Ali, ne vidim kako je za sve nas, kojima se trenutno niz grlo gura solo ideologija, to idealno rešenje?
Mnoge poznate ličnosti su se odlučile da javno govore o tome da su u ljubavnim odnosima sami sa sobom uz single positivity pokret – koji više liči na političku kampanju, nego na pokušaj da uteše one koji nisu u romantičnim vezama. Čini mi se da je kompletna ideologija otišla predaleko, i verujem da izaziva potpuno suprotan efekat jer na pogrešan način romantizuje samoću.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Single positivity, zapravo, od nas stvara usamljene ljude koji se plaše da se vezuju i potpuno zamagljuje ono o čemu treba da učimo – a to je kako da poštujemo i volimo sebe kako bi mogli da nas vole i poštuju drugi.
Solo život je postao nešto što nije vredno pomena. Ako se požalimo da se ne osećamo dorbo jer smo sami i da nas samoća ponekad čini usamljenima – to se izjednačava sa slabošću.
Suflira nam se da ne treba da nas pogađa to što trenutno nemamo partnera, jer treba da budemo nezavisne osobe koje su toliko kul da im neko drugi nije potreban. I sve što ne ispunjava pozitivno gledanje na solo život upakovano je u osuđivanje, jer nam je, zaboga, potrebna ljubav.
Šta se desilo sa lepim momentima u kojima volimo nekog i u kojima nas neko voli? Gde je to nestalo? Ili sam se ja zaglavila u knjizi Jane Austen i ne vidim dalje od nosa jer mi ga zaklanja muštikla.
Da, single positivity jeste počeo s namerom da ljude oslobodi okova da moraju da budu u romantičnim vezama, ali kako to već biva sa ideologijama – i ova je otišla u krajnost; samo što njena krajnost od nas čini bezosećanje monstrume.
