Na 1. sam godini mastera filozofije i već četiri godine za redom javlja mi se pojam Lepote sa velikim L koji svom snagom izučavam. Naime, šta je to Lepota, i usput šta je to biti lep. I četiri godine kasnije, meni ništa nije jasnije na tom polju nego u prvoj godini studija. Ne smem da se usudim da kažem kako su kriterijumi lepote subjektivni – jer bi lepota bila samo stvar ukusa, ne smem ni da tvrdim kako je lepota nezavisna od ukusa, tačnije objektivna – jer neko ko je meni lep nije i mom komšiji, a ne dozvoljvam sebi ni da mislim kako je lepota prevodiva u savršeni matematički zbir određenih dimenzija. Iako sa sigurnošću ništa ne mogu da tvrdim o pojmu Lepog, to ne znači da o istom konceptu i ne treba diskutovati.
Sve u svemu, želela sam da istaknem činjenicu kako se slepo oslanjamo na naše estetske slabosti i dozvoljavamo istima da nas inspirišu u važnim odlukama. Uporedo, težimo da usavršimo sebe, zanemarujući da vrednujemo i uzdižemo što nam je iznutra. A, takođe nečiji izgled nam je dovoljan da, je l’ te, procenimo kakav je čovek.
Mnogo je Narcisa danas kojima preti jezero. Sa druge strane, mnogo je i onih koji će, uzdajući se jedino u nečiju Narcisovu lepotu, zajedno sa njima potonuti.
Izgrađujte sebe iznutra, ne brinite preterano o fasadi.
Izvor fotografija: haydentoutenbeaute.wordpress.com, lyricis.fr
Elena Ederlezi svakako nije ono što drugi očekuju da bude, još je manje ono što očekuje od sebe same. Student filozofije, pisac, pesnik, siroti pesnik. Velika nezadovoljština, fascinirana Romima, opsednuta modom i kune se da je Niče živ sigurno bi ga smotala.
