Kad shvatimo zašto nas privlače oštećeni i da zapravo “radeći” na njima i ulažući u vezu sa njima izbegavamo rad na sebi, na putu smo da izađemo iz začaranog kruga uvek istih očekivanja i razočaranja.
Gledate sebe kako opet upadate u zamku – klasičan sindrom lošeg momka, slabića, ili nedodirljivog, koji deluje arogantno, seksi, oštro i zajebano, ma ne mora ni pametan da bude, samo da zrači tim nečim, što je vama tako seksi. I mozak vam se topi i probija na gaćice, džaba govorite sebi kako je to glupo i uzaludno, ne možete da odolite. Onda, kad već ne možete da odolite, bacate se svom silinom u vezu, koja to nikada neće stvarno ni biti. Jer on će izmicati, ignorisati vas, povređivati vas, uzvraćati tek na kašičicu, ma obezbediće vam tačno onu ludačku vožnju u kojoj ste već ginuli vrišteći.
Kad se u jednom trenutku (posle utroška jednog od poslednjih života u adrenalinskoj igrici) ozbiljno zabrinete za svoje mentalno zdravlje i zapitate se dokle ćete više tako da terate, zašto to uopšte radite i kako da prestanete, na dobrom ste putu. Samo nastavite sebi da postavljate prava pitanja, iz pozicije zabrinutosti za svoje mentalno zdravlje.
Svesni ste da vas privlače oštećeni tipovi. Emotivno oštećeni, koji ne mogu da se predaju i obavežu, stalno se otimaju i vi se stalno trudite da im se približite, da prodrete kroz njihove oklope i zidove i doprete do njihovih srca. Hteli biste da volite nekog velikodušnog, ko vas voli i daje se bez zadrške, ali takvi vam se uopšte ne sviđaju. Ne možete protiv sebe. Ali možete da preispitate sebe. Dakle, zašto vas privlače oštećeni tipovi?
