Očigledno previše tražim i previše se trudim, kao da živim u nekoj bajci, tražim svog princa na belom konju, ali naletim samo na konje, bez princa. I posle sto i jednog promašaja, prosto se razočaraš, nemaš želju da tražiš, i da sve ispočetka radiš. Tako da, mislim da svako ima svog tipa, ali uglavnom sudimo po izgledu: “Jao, ja hoću da nađem dečka koji je zgodan i lep”, “Ja volim sportiste”, “Ja volim one brze i lude”… Ali u današnje vreme, smatram da malo ko gleda ko je kakav u duši, da mu izgled nije važan. To se ceni, kakav si u duši, izgled može da se promeni, ali ako si skot, onda si skot ceo život.
Nemam dovoljno iskustva, ne mogu da tvrdim da sam u pravu, ali bih volela da naiđem na tog “mog tipa”, da me ubedi u to da nisu svi skotovi, da nisu sa tobom iz koristi, iz dosade, nego zato što te voli, da te prihvati i razume tebe onakvu kakva si, sa sve manama i vrlinama. Jedino što imam još da kažem na ovu temu jeste da su svi oni isti, samo je izgled drugačiji.
Izvori fotografija: wgsn.com, manizerblog.blogspot.com
Zvončica je jedna mala plava koja je previše emotivna.
