Drugarice su pristrasne, drugovi ne umeju da slušaju, ili jednostavno želimo da čujemo i drugo i treće i četvrto mišljenje, pa se sve češće okrećemo raznim knjigama i časopisima za odgovore na večna pitanja. Zašto me još uvek nije pozvao? Šta misli kada kaže da nije za vezu? Kako da znam da je on onaj pravi? I znate šta? To je skroz ok. Podržavam, aminujem, odobravam, mislim, nije kao da je nekome potrebno moje cenjeno odobrenje, samo želim da naglasim da uopšte nisam protiv ovakvih tekstova u celini. Može tu svašta zanimljivo da se nađe i pročita. Ali, treba znati gde tražimo, u suprotnom, nailazimo na strašne stvari, koje nam mogu pomoći samo u jednome – da dovedemo sopstveni koeficijent inteligencije do minus beskonačno.
Citiram:
Nemojte da obrijete noge prvi izlazak sa novim dasom. Potrebna vam je mala polisa osiguranja. Znate na šta mislimo.
Pa je l’ nam stvarno potrebna takva polisa osiguranja? Je l’ moguće da mislite da nismo sposobne da se odupremo tom porivu da raširimo noge na prvom sastanku, koji nam očigledno pripisujete, ukoliko nam one nisu preventivno dlakave?! Uostalom, znate šta, svakom svoje, možda neke dame nemaju proplema sa isprobavanjem novih dasa, ukoliko naprimer odluče da dasa nije dating material, ali je onako, pravi dasa. I to je ne čini ništa manje damom. Ovaj “znate na šta mislimo“ zaključak deluje krajnje osuđujuće. Calm the fuck down kažem ja.
Kada vam On šalje jedan red teksta, vi ćete se uzdržati od tri tekstualne poruke, postavljanja komentara na Fejsbuku i “poke” cimanja. Pogotovo nećete poslati “Johansoning” fotku kada ste pijane i zavodnički raspoložene.
Meni je ova rečenica, sa sve poke-cimanjem, životna pobeda. Za autora jedan tap on the back. Pa dobro, žene smo, nismo psihopate, svesne smo da je na sms dovoljno odgovoriti sms-om, a ne porukom na svakoj društvenoj mreži na kojoj dotični ima profil. Takođe, nekako mislim da bi svako žensko sa pola mozga moglo da ukapira kada je njegovo veličanstvo On raspoložen za razgovor, bilo da je napisao red teksta, 10 redova, sonet ili nešto šesto. Johansoning kao pojavu mi je smešno da komentarisem, i sigurna sam da ni sa kojim procentom alkohola u krvi ne bi načinile tako očajnički potez.
Neka vam bude navika da se doterate najbolje što možete pre nego što izađete iz kuće, ma gde da idete. Nikad se ne zna kada ćete naleteti na gospodina Pravog ili gospodina Zgodnog Samca.
Ok, lepo je izgledati lepo, jer će to verovatno učiniti da se osećamo lepo, i onda ćemo zračiti lepo i privlačiti lepo, to je ta neka filozofija sa kojom smo svi mahom upoznati. Ali, ja u svemu ovome vidim subliminalnu poruku: Ako se ne doteraš, ti, ženska osobo sa jednom jedinom svrhom – da postojiš lepa i doterana, ne zaslužujes ni Gospodina Pravog ni Gospodina Zgodnog stranca, ni bilo kog drugog Gospodina, ti greško prirode, zar se tako na pijac’ ide?!
Nasmešite se zgodnim strancima svakog dana.
Zašto se zgodni stranci ne smeše meni svaki dan, pitam ja? Hm?
Prestanite da šaljete seksi poruke pogrešnoj osobi. Tip koji vam šalje sliku svog ponosa je jedan od tih.
Hajde neka meni neko pokaže osobu koja ikada ikome šalje seksi poruke, a da nije, na primer, u vezi na daljinu, pa isprobava neke nove stvari. Takođe, pokažite mi tipa koji slika svoj ponos, i onda nekome šalje te slike, a da nije u pitanju nekakav muški hot line operater sa dodatnom “slika mog ponosa“ opcijom. Pokažite mi te ljude i biće mi jasno čemu ovakav savet.
Prekinite sa pričom da ste suviše zauzete, da imate pune ruke dece, da vam je dosadno, i tome slično, da biste se bavili ljubavlju.
Prekinite sa svim stvarima i akcijama! Bože moj šta tu nije jasno?! Bavite se ljubavlju. Čekajte je, tražite je, prizivajte, sanjajte, zamišljajte, i ako dovoljno verujete, i ako vam je srce čisto – ona će doći! Ne, ja sam skroz za tu no excuses filozofiju, ali neke stvari (deca, posao) jednostavno nisu excuses, vec deo, i to ključan, nečijeg sveta i života. Uostalom, neka me neko poduči kako se to bavi ljubavlju? Možda ja samo nisam obaveštena da je to jedna cela profesija. Čime se baviš? Ljubavlju. Ah, pa to je tako… Ne.
Mina Al Ansari – oseća da ima bar dva alter ega, koji se međusobno ne podnose i nada se da će jednom uspeti da ih pomiri, iako tada verovatno ne bi znala šta će sa sobom. Od svog tog unutrašnjeg mira može joj biti dosadno. “You see things and say – why? I see things and say – why not?”
