Uslovljeni ste da brinete zbog svega nepoznatog, što bi moglo da se desi i da vas zadesi, a briga kreira najgore ishode, čim se zapitate “a šta ako”. Dok ste odrastali, gledali ste zabrinuta lica, osećali napetu atmosferu i osluškivali razgovore koji su se prekidali čim se pojavite – odrasli brinu, znači, biti odrastao prvenstveno znači biti zabrinut.
Kada u potpunosti usvojite taj obrazac, u nekim godinama ubrzanog ličnog razvoja, postanete ga svesni i želite da se oslobodite. Jasno vam je da vam preterana briga samo povećava napetost, da vam ne pomaže da nađete rešenja, da šteti i vama i svima oko vas. Učite da osluškujete sebe i svoj osećaj – koji se teško probija ispod naslaga zabrinutosti i strahovanja i kome teško možete da poverujete, kad ga suprotstavite slikama koje imate u glavi.
Zato morate naučiti još nešto – da prestanete bezuslovno da verujete slikama u svojoj glavi, jer um je lukav i vešt igrač, koji nastoji da sačuva, potvrdi i odigra usvojene obrasce. To je program koji mu je zadat i um radi ono što mu je “rečeno”.
Setite se svih stvari zbog kojih ste strašno brinuli, zbog kojih ste noćima ostajali budni, osećali teskobu u grudima od koje niste mogli da dišete, hladnoću u kostima od neprekidne strepnje – od kad znate za sebe. Binuli ste zbog ocena, zbog svega što ste se usuđivali da uradite i pokušavali da sakrijete, ne samo jer ste se plašili kazne, nego što niste hteli da uznemiravate roditelje, koji ionako previše brinu. Brinuli ste zbog momaka, strahovali da niste dovoljno privlačni, da vas neće primetiti onaj ko se vama sviđa, da ćete povrediti onog ko vam se ne sviđa, ako ga odbijete. Brinuli ste zbog svojih kompleksa i strahovanja, a brinuli ste i zbog tuđih osećanja, osećali ste se izloženo, stalno u nekoj napetosti i iščekivanju da se desi nešto strašno.
