U današnje vreme iskrenost, neposrednost, otvorenost i ranjivost su retka pojava hrabrih individualaca, koje okolina uglavnom doživljava kao “preterane” – preosetljive, otkačene, ne baš stabilne osobe. Emotivni naboj koji nosiš zapravo plaši ljude, koji su navikli da se štite od svega što ih uznemirava, a emocije su uznemirujuće. Generalno, svi potiskuju osećanja, “kuliraju” nastoje da održe kontrolu i distancu i nerado se otvaraju. Bliskost koju nameće otvorenost u izražavanju osećanja, ugrožavajuća je, ona ruši granice i ulauzi u lični prostor – tamo gde smo svi osetljivi i povredivi. Ljudima je neprijatno da se suoče sa nečijom otvorenošću i ranjivošću, kao što im je neprijatno u susretu sa osobama koje imaju neki invaliditet ili su ometene u razvoju – ne znaju kako da komuniciraju sa njima, njihove nemogućnosti i uskraćenosti su očigledne i teško ih je prihvatiti i doživeti kao i svakog drugog. Nečija emotivna otvorenost neprijatna je na još ličnijem nivou – ona nas podseća da smo i sami povredivi i da krijemo ono što otvoreni i ranjivi pokazuju bez zadrške.
