Da, ko voli taj će i patiti. Možda odmah, možda kasnije. Svaki kraj ljubavi je težak, a naročito onaj od duge ljubavi za ceo život. Ali, kada bolje razmislimo, svaki kraj ikada je težak i ona rečenica “happy end” nema baš smisla. Kraj je najtužniji deo, kako god da okrenemo. Zato, zašto ne bismo imali sjajan početak ljubavne priče, i baš dobru sredinu? Ako nas mogućnost tužnog kraja minira da nešto makar počnemo, naš život će biti daleko tužniji nego što bi bio kada bismo sabrali sve tuge slomljenog srca ovog sveta. Jer patnja i ekstaza su jedno, a manjak osećanja i bilo kakve ljubavi u životu nešto sasvim drugo. Kada živimo bez emocija, mi kao da ne živimo.


Najveća filmska ostvarenja i najbolji romani često su o velikim ljubavima. Najintimniji portreti često prikazuju ostvarene ili neostvarene ljubavi. Ljubav je u srži bića svakoga od nas, i ne možemo je zaista obići – sve i da to pokušamo. Vi ćete možda pokušati da ne patite, ali ćete zapravo u sebi patiti što uopšte pokušavate. I zato nemojte biti ti koji neće uzvratiti poruku. Nemojte da se takmičite u tome kome je manje stalo. Nemojte biti hladni i nedostižni, ako se tako zaista ne osećate. Budite iskreni prema sebi, a zatim i prema drugima. Živite svoju istinu, jer jedino tada ćete zaista živeti i biti u miru sa sobom, ma šta da se dogodi.

Naslovna fotografija: instagram.com/federicola

Jovana Pantić

Comments