Dečko koji vam se sviđa je pred vama, uživo, na dohvat ruke i ne zna gde da gleda i šta će sa rukama i knedla mu je u grlu (kao i vama), ali on se odvažuje, jer zato je i prišao i zna šta se od njega očekuje – i pita vas da pođete.
“Hteo sam da te pitam, da li bi ti pošla sa mnom?”
A ti ga ne pitaš “a gde?” jer tačno znaš kuda vodi ovo pitanje o polaženju, nego klimneš glavom i pocrveniš i promrmljaš “da” ili kažeš “moram malo da razmislim” ako se plašiš da će pomisliti kako si luda za njim. I sve je to vrlo uzbudljivo i romantično, a kad uporediš sa danjašnjim flertovanjem preko društvenih mreža sa osobama koje uopšte ne vidiš i ne poznaješ i možda ih nikada nećeš ni videti, ni upoznati, zvuči bajkovito. Kao iz prošlog veka.
I kad pođete, onda dugo idete. Zabavljate se. Radite zabavne stvari zajedno, pronalazite šta vas zabavlja da radite zajedno. Izlazite, družite se sa njegovim i tvojim društvom, družite se sami, upoznajete se, a seks postoji kao mogućnost, ukoliko se uverite da sa njim želite ozbiljno da se zabavljate. Staromodno, prevaziđeno. Ili neprevaziđeno staromodno. Moguće je zabavljati se na starinski način i danas, ukoliko shvatite da je to ono što vam nedostaje – da nekoga zavolite i osetite bliskost, da osim zaljubljenosti osećate i uverite se u vrednost tog posebnog odnosa i te posebne osobe. Nije istina da danas nemamo vremena za to, nego nemamo ideju da nam to nedostaje, a možda smo i zaboravili kako da se zabavljamo, jer odmah sve radimo ozbiljno, brzo donosimo odluke i zaključke, brzo se razočaravamo i odustajemo. Romantika nije nestala, samo smo prestali da je praktikujemo, jer je nepraktična.
Izvor fotografija: instagram.com/whiskyouth
Aleksina Đorđević
