Hot topics

Kako su milenijalci i generacija Z učinili da počnemo drugačije da gledamo na modu i trendove

Feel&Taste: Ideja za malo drugačiji vikend u Sloveniji

3 najveće prednosti korišćenja kreditne kartice

Da li si znala: Simptomi nedostatka magnezijuma i zašto ne bi trebalo da ih ignorišeš

5 malih rituala za srećniji život by Iva Chu

Kako da pobediš neizvesnost i prevaziđeš strah od budućnosti?

3 styling trika koje žene sa tankom kosom moraju da znaju!

Čista lepota osvaja beauty industriju

#HairHacks: Kako da postigneš savršene #BeachWaves lokne

Moja rođendanska želja ili kako sam uspela da dobijem više vremena za sebe i svoju porodicu

1/2

Ovo je trik pitanje, naravno. Dobro znaš da je očaj najočajniji začin u svakoj čorbi i da se njegov miris oseća na kilometar – odbiće svakoga ko ima njuh.

Očajanje ima tu neprijatnu osobinu, da odbija i udaljava od tebe baš ono što očajnički želiš, za toliko ti je jasno čak i ako nisi baš ni malo sklona filozofiji fatalizma. Pa, pošto si zatvorena u kavezu svojih osećanja (pošto je očajanje izgleda delotvorno kao katanac na pojasu nevinosti), da razmotrimo kako se osećaš kad si očajna – osim što si očajna.

Pitaš se šta ti, kog vraga, fali? Posmatraš sebe i upoređuješ se sa drugim curama i ženama, koje imaju nekog. Neko ih dodiruje, grli, ljubi, kreše. A među njima ima onih koje ti nisu ni prineti. Male, zdepaste, pune celulita. Nasmejane. Krupne, nezgrapne, loše obučene, drže se za ruke sa nekim muškarcima, guraju kolica, deluju važno i zauzeto svojim životom. Ništa tebi ne fali, barem ništa što se vidi. U stvari, da fali ti. Ima jedna rupa pored tebe, prazno mesto, tamo gde treba da se nalazi neko muško, sa rukom oko tvojih ramena. Dobro, da vidimo dalje. Možda su one pametnije od tebe? Bolje umeju sa muškarcima? Uspešnije su u životu? Zadovoljne sobom? Da, verovatno jesu. Osim što nisu, na onaj način koji podrazumeva duh, intelekt, autentičnost i sve one kvalitete koje ti poseduješ u izobilju, a koji izgleda nisu nikakva preporuka muškom svetu, niti na bilo koji način garantuju kvalitetno partnerstvo, nego izgleda baš predstavljaju smetnju kad najzad uspeš nekog da nađeš. Dakle, kriviš sebe zbog svojih kvaliteta. Moguće je biti prekvalifikovan, suviše kompetentan, preterano kvalitetan, dešava se to. I onda moraš da pristaneš na manje plaćen posao, jer tvoje kvalifikacije firma koja želi da te zaposli nema u opisu radnog mesta i sistematizaciji i ne može da plati – odnosno, muškarac koji želi da bude sa tobom ne ceni tvoje znanje, širinu tvog duha, tvoju pamet, senziblitet i integritet, nego ga uglavnom zanimaju tvoje grudi i zadnjica i svaka prilika da ih što bolje osmotri i detaljnije ispipa. Kad se nađeš pored nekog ko te tretira kao ženu, na osnovu tvojih ženskih kvaliteta, a koga kvaliteti tvoje ličnosti i tvoje biće i tvoja duša uopšte ne zanimaju, osećaš se iskidano između besa i polaskanosti. Da, super je što on misli da si tako dobra riba i što je tako naložen. Ali njemu bi odgovarala i bilo koja druga dobra riba i ne bi mu smetalo ako je glupa, prosta i nema ni ukusa ni duha. Frustracija hrani očajanje. Suviše si dobra, ali nemaš baš ništa od toga, ako te ni jedan muškarac ne voli i ne smatra svojom. Gadna su ta ubeđenja, stalno se sudaraš sa njima, dok ne shvatiš da si zazidana u njima i da bi stvari morale da budu mnogo jednostavnije i da je istina verovatno mnogo brutalnija i nesavitljivija od svih tvojih dilema, filozofskih zapitanosti i spekulacija. Osećaš se bezvredno, iako si svesna svoje vrednosti – pa fuj. Jedna pametna osoba ne bi trebalo da bude tako glupo zaglavljena sama u sebi. Da, osećaš se i krivom što ti ne ide bolje, što ne možeš da prevaziđeš kojekakve gluposti, uprkos svim svojim vrednostima. I tako počinješ da prezireš sebe i da očajavaš još više i pokušavaš da spustiš kriterijume, a zatim i da odbaciš sve kriterijume, da ispitaš dubinu dna do kog si spremna da zaglibiš, samo da bi imala nešto muško, da ti omogući da se malo osećaš kao žensko, koliko god to patetično i ogavno bilo.

Editors choice