Onog momenta kad odbacite svaku ideju da treba da tražite, jurite i privlačite, odbacile ste centriranje svog života oko nekog drugog. Imaginarnog muškarca, koji i inače postoji samo u vašim snovima. Oni pravi jedva mogu da posluže za bovu, a kamoli za sidro ili centar sveta. Stvarno mislim da je to jedan suštinski pozitivan potez. Oslobađanje od terora ideje da morate imati partnera da biste imali ispunjen, zdrav, bogat i srećan život. Da biste imale seks, ljubav, nežnost. Da biste imale životnu dramu i glavnog krivca za sve što niste uspele da ujurite i uhvatite (a mogle ste bolje, samo da niste zaglavile sa tim mlakim stvorom, bednim izgovorom za muškarca).
Oslobađanje iluzije je čista pozitivnost. I zato je dobro da pomislite u ovoj tački svog života, da možda nema tog muškrca koji će vam biti centar sveta. Jer je to istina. Partneri se mogu pokazati kao dobri životni saradnici i saputnici, ali kao centar se teško snalaze. Ako stavite decu u centar svog sveta, načisto ćete se dezorijentisati, na njihovu (i svoju) štetu. Ili nećete biti u stanju da ih pustite da se osamostale i odu, ili ćete ostati opustošeni i besmisleni kad oni to ipak urade.
