U nedefinisanoj vezi, muškarci ne žele da se obavežu, ne žele da ostanu bez pogodnosti nekakve veze sa vama, žele da sačuvaju slobodu ili dugu vezu u kojoj su već obavezani. Žele da se stvari ne promene, a u ženskoj prirodi je suprotna težnja – mi želimo da se stvari razvijaju i napreduju, da se proživljavaju i kompletiraju, ili da se potroše i završe. Pozicija u nedefinisanoj vezi atakuje na našu prirodu, narušava nam samopoštovanje, iscrpljuje nas i u njoj – gubimo vreme. Možda vam se čini da prihvatate stvari takve kakve su, da dobijate u takvoj vezi isto što i on i olako izgovarate rečenice “ma mi smo pre svega prijatelji” ili “imamo otvorenu vezu” ili “ne verujem da ima neku drugu, ali nismo se zakleli na vernost”. Takav ciničan stav vam možda odgovara u početku, dok vam je još potrebna distanca, ali žene prirodno teže da sruše distancu i da prodube osećanja, a kad dođe do toga, udaramo u zid nedefinisane veze i osećamo se osujećeno, frustrirano i nesrećno.
Nikada niste sigurne kako da tretirate tu vezu van granica privatnosti
Ako sa svojim ne-baš-partnerom izađete na piće, u bioskop, šetnju, da li treba da se ponašate kao prijatelji i da držite fizičku distancu, ili je dozvoljeno držanje za ruke i poneki poljubac? Ako sretnete nekog poznatog, kako da predstavite, svog… Hmmm… Prijatelja? Ako postoji razmena nežnosti, da li to znači da veza ipak napreduje ka nekoj definiciji? Ako ste zajedno u društvu i on flertuje sa drugim ženama, kako da se postavite? Suviše nepotrebnih pitanja, koje jedno “mi smo zajedno” rešava. Ali vi nemate prava na to prisvajanje, jer niste sigurni kako ste vi to zajedno i da li to važi i kad niste sami.
