Ženska verzija
Teoretski, sve mi kukamo kako želimo nekog finog, kulturnog, obrazovanog, da nas drži kao malo vode na dlanu i sl. Realnost nije baš tako blistava. Kad vam se pojavi jedan tako božanstven primerak muškog roda, mi da li od šoka ili neverice da takvo čeljade hoda planetom Zemljom, krenemo da se družimo sa njima, i družimo, i družimo, i družimo, i družimo, sve dok on nesretnik ne bude na pragu da sam sebi zavrne šiju, prereže vene i otruje se cijanidom zbog našeg “polako, ne treba da žurimo” odugovlačenja. Kada nas za takve momke drugarice pitaju “pa kakav je?”, mi kažemo “pa fin je, šta znam, baš je nekako fin”. Ta rečenica je veći ubica muškosti nego da ste ga prevarile sa najboljim drugom.
Jedino još da se javno podsmehnete njegovom ponosu i mučenik više neće poželeti žene da vidi ni na slici. Dakle, super vam je on, da ispijate kafu posle šopinga i da, eto, malo šetate po keju dok jedete sladoled. Ali, da li ste se setile da njemu pustite poruku kad ste se napile onomad u kafani i da ga pozovete na kasnonoćno viđanje? Već znam odgovor. Vašu poruku je dobila ona barabčina što vas drži na toplo-hladno već četiri meseca. A svaki muškarac bi pre izabrao da ga makar i u dve sekunde vidite kao dečka sa kojim bi potencijalno imale seks, nego da ga dve godine vidite kao finog dečka sa kojim tračarite nedeljom popodne.
Da, takve smo vam mi žene, volimo, uslovno rečeno, “bad guys”. Pod time ne podrazumevamo nekog ko će nas držeći u jednoj ruci toljagu, a u drugoj našu kosu, odvući u svoju jazbinu. Ni, nekulturne, bahate muškarce koji nas ne poštuju. Takve niko ne voli, i u konkurenciji sa njima uvek bih izabrala finog. Verujem da je ovde stav u pitanju. Da bi nam se svideo muškarac mora da ima stav! Nekako za te fine imamo osećaj kao da su stabilni kao maslačak na vetru. Vremenom oni počnu da nas opsedaju kao raspojasana tinejdžerka Džastina Bibera, pri čemu i pored sve njihove finoće počinje da im ponestaje strpljenja. A ono što mi nećemo da priznamo je da nam nedostaje hemije. Da, onog ludog osećaja koji vas tera da se ljubite sa njim baš tu na parkingu, koji vas tera da mu pijani kuckate poruke pune gramatičkih grešaka, koji vas tera da kada ga vidite uvek malo flertujete.
Ovde toga nema. Vremenom on postaje vas novi prijatelj Stenford i postaje vam dosadnije da se viđate sa njim nego da uzmete da okopavate baštu (ovo važi ako niste ljubitelj baštovanstva). Pokušavate da proredite izlaske sa “kafenišemo svaki dan” do “viđamo se slučajno na Tanjinoj sedeljci svake druge godine”. A on vas steže kao udav, jer vidi da se koprcate i rezime svega toga je da mora doći do neke vrste kolapsa vašeg odnosa.
Evo još jedne paralele. Posmatrajte fine momke kao jastuk na trosedu, koji nam eto stoji tu, ali nas u stvari nervira, ali je lep i čist i svi mu se dive, pa neka ga, dok mu ne nađemo drugo mesto. Ali kad sednemo da gledamo film izvući ćemo onaj stari olinjali jastuk, koji nas i malo bocka, al’ nema veze, nekako je bolji.
Važno je da ovde ne dođe do greške u tumačenjima. Dragi muškarci, volimo mi kada ste fini u smislu da nam otvarate vrata, kulturni ste, trudite se i poštujete nas. Tada samo možemo još više da vas zavolimo. Ali, ne volimo kada nemate stav, kada nam povlađujete i klimate glavom na svaku našu glupost sve dok ne dobijete kočenje vrata. Ako ste u stanju da ispaljujete društvo sa kojim ste već imali dogovor, da bi nama nosili vreće spanaća i praziluka sa kvantaša, onda niste fini nego beskičemenjak ispaljivač. Dakle razlika između finog “dosadnjakovića” muškarca i finog “kulturni dečko sa stavom” muškarca je tanka. Za ovog drugog će žene, ako su već neko vreme u vezi, reći “e super mi je s njim, skroz je normalan i kulturan. Ima super razmišljanja, jedva čekam da me zove kod njega.”
