Previše ste samokritični? Postavljate sebi previsoke standarde i kompulsivno težite nerealnim ciljevima? Ne prihvatate ni svoje, a ni tuđe greške? Stalno odlažete svoje obaveze čekajući “pravi trenutak”? Ukoliko su vaši odgovori na prethodno postavljena pitanja potvrdni, vrlo je moguće da ste perfekcionista. Iako lanci ove prisile znaju jako da pritegnu čoveka, jedino on ih može popustiti i osloboditi se.
Zašto je perfekcionizam štetan?
Na početku, važno je napomenuti da je ovde reč o poremećaju, o jednoj nerealističnoj težnji osobe da bude savršena. Perfekcionizam prisiljava osobu da uvek mora da radi najbolje što može tako da ne prestaje sa radom sve dok ne postigne savršen rezultat. Iako ljudi mogu biti perfekcionisti u različitim oblastima života, postoji nekoliko zajedničkih osobina koje perfekcionizam čine negativnim. Prva karakteristika jeste izjednačavanje lične vrednosti s ličnim postignućem. Perfekcionista sebe percipira vrednim samo ako je uspešan, a kada doživi neuspeh dolazi do izražaja njegov samokriticizam. Takođe, greške i neuspesi su neoprostivi. I najmanja greška se doživljava katastrofalno jer se ona izjednačava s ličnom nesposobnošću. Iako je u trenutnoj situaciji uradila nešto pogrešno, a pre toga je bilo puno uspešnih situacija, to nije dovoljno da osoba shvati da ona nije beskorisna.
Ključno je da perfekcionista gubi mnogo više vremena od drugih jer ne pravi razliku između “dovoljno dobrog” i “najboljeg”. Tačnije, on ne prihvata ništa drugo osim najboljeg. Zbog nemogućnosti da odredi prioritete, da uvidi šta je važno i da ne brine o svakom detalju, perfekcionista je nedovoljno produktivan. Jer dok on izvrši samo jedan zadatak na najbolji mogući način, drugi izvrše nekoliko zadataka na dovoljno dobar način.
